Cvijiceva
Neko se skoro preselio u Cvijićevu ulicu.
Iz Cvijićeve ulice se neko uvek seli.
U Cvijićevu sam se zaljubila u isto vreme kada sam se zaljubila i u osobu koja je živela, i možda još uvek živi, u broju 63. Najviša zgrada u komšiluku, sa parkom iza. Najlepši pogled sa prozora!
Kada sam se zaljubila u ulicu i u osobu, sećam se da sam ujutru ustajala iz kreveta samo da istrčim na terasu i mahnem mu još jednom pre nogo što zamakne iza ugla. Tu sam sve davala i sve gubila, i opet bih tako, jer tako ljubav vozi. I kada smo se rastali, osoba koju sam tada već volela i koja je volela mene, ja sam ostala u Cvojićevoj. U broju 63.
Tu celu zimu smo proveli na uglu Bulevara despota Stefana i Džordža Vašingtona. Moji prijatelji! Koliko smo samo igrali! Sa svima, jedni sa drugima i sami sa sobom!
Iz Cvijićeve sam otišla na Adu da vozim rolere, onda kada sam slomila nogu i nosila gips 6 nedelja. Ne znam za ostale ali meni uopšte nije bilo žao što je sve to tako ispalo. Ja samo znam da sam uvek imala društvo, da su sudovi bili oprani, kuća čista a frižider pun a da ja nisam morala da maknem zglobom. Jednog popodneva smo svi zaspali gde koji jer smo tog dana ručali špagete sa domaćim pesto sosom i pili lepo belo vino. Neki su pili špricer. Posle smo zaključili da je bilo previše belog luka u sosu.
U Cvijićevoj su tada živeli meni dragi ljudi. Sada se čak i veše volimo ali niko nije ostao u Cvijičevoj jer neko se uvek seli odatle.
U Cvijićevoj sam shvatila da sam se posle dugo vremena ponovo zaljubila! Ah, glava tada nije bila na mestu, samo srce. To je bilo nekih godinu dana pre nego što sam se odselila iz broja 63. Iz Cvijićeve sam otišla na venčanje i vratila se udata.
Slušala sam ulicu kada nisam mogla da spavam. Disala sa njom, gledala krovove i svetla. Najviše smeha iz trbuha su čili zidovi stana u Cvijićevoj.
Iz Cvijićeve se lako provozaš trolicom do centra i vratiš nazad kroz Hilandarsku, Dalmatinsku i Jaše Prodanovića. U Hilandarskoj je “naše malo parče raja”. Dalmatinska ima Jevremovac a Jaše Prodanovića je imala jedan frizerski salon. Ispred moje zgrade je bila crvena trafika.
Sve svoje kuće volim, i svuda mogu da izgradim dom ali Cvijićeva je nešto posebno.
Možda zato što me je uverilada zaljubljenost može da traje večno!
