#cajetina

POŠTAR ANDRIJA DABO

Pred kraj XIX veka stalni putnik, na konju, bio je poštar Andrija Dabo koji je nosio poštu na relaciji Užice-Čajetina:

"Gledam ga kao na javi... On na putu... Namerno rastrbljen, a pod oružjem. Onako krupan kao orlušina natkrilio gojaznog, sitnog bidžana. Očima seče žešće od jatagana iz dotrajalog, kožnog silava..."

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/postar-andrija-dabo/

PALISAD 1929. GODINE

Prvi turistički objekti na Palisadu - za Mijaila A. Jevremovića (1857-1926), uglednog zlatiborskog trgovca, u jednom periodu predsednika čajetinske opštine i narodnog poslanika, moglo bi se reći da je pionir turizma na najlepšoj planini Srbije.

Njegova mehana i petnaestak koliba podignutih na Palisadu oko 1905. godine smatraju se prvom turističkom ponudom Zlatibora. Kod Jevremovića, kako je sam zabeležio,"svako leto probave posetioci vazdušne banje". Godine 1910. podigao je i baraku (prodavnicu mešovite robe) "u kojoj je svaki posetioc mogao naći šta mu je potrebno".

...posle Mijaila Jevremovića, na Palisadu su mehane i pansione gradili Vojin Paunović, Radosav Bučevac, Milomir Čolović, Ilinka Marković, Veljko Kremić...

Ceo članak možete pročitati na: https://kolektivuzice.rs/prvi-turisticki-objekti-na-palisadu/

Zlatiborski lekari posle Velikog rata

Po završetku Prvog svetskog rata Zlatiborski srez imao je samo jednog lekara koji je do pacijenata prelazio velike razdaljine, i do 45 kilometra u jednom pravcu.

U jeku Prvog svetskog rata, s proleća 1916. godine u Čajetinu je stigao mladi austrijski lajtnant (potporučnik). Bio je to dr Iro Gutman koji je, uz redovan posao u komandi stizao je i u najzabačenije predele Zlatibora. U oktobru 1918. godine povukao se sa austro-ugarskom vojskom.

Po oslobođenju Srbije u Čajetini je kratko boravila tročlana lekarska misija, po jedan Amerikanac, Francuz i Englez. U srezu u čijih 16 opština je po završetku Velikog rata živelo 23.825 stanovnika, trebalo je postaviti stalnog lekara. Na tome je insistirala i vlast Kraljevine SHS, a tek postavljeni ministar narodnog zdravlja Vitomir Korać , 8. septembra 1919. godine za lekara Sreza zlatiborskog postavlja dr Aleksandra Kanandariševskog. U Čajetinu je došao iz Sreza labskog (Kosovo).

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/zlatiborski-lekari-posle-velikog-rata/

ZLATIBORSKE GUSLE I GUSLARI

Skoro do polovine XX veka na saborima, vašarima i drugim svečanostima po selima Zlatibora, kola i pesme izvođene su uz svirale, dvojnice, gajde i gusle.

Okupljanja oko guslara bila su najčešća za Božić i na slavama.

Gusle su nasleđivane od očeva ili dedova, a na početku XX veka još su se na Zlatiboru mogli pronaći majstori koji su izrađivali gusle.

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/zlatiborske-gusle-i-guslari/

Čajetina sredinom XX veka

Po završetku Drugog svetskog rata Čajetina je i dalje sreski centar. Dok je Zlatibor već stekao reputaciju planinskog turističkog centra, sa sve većim brojem vikendica koje su osvajale proplanke, u sreskom centru nije bilo većih ulaganja.

Posle rata nastavila je da radi Sreska poljoprivredna stanica sa voćnim rasadnikom koja je svake godine poljoprivrednicima obezbeđivala nekoliko hiljada sadnica.

Za rad Poljoprivredne stanice podignuti su zgrada i magacin.

Novi zadružni dom, sa knjižnicom (na slici), čitaonicom i muzejskom zbirkom bio je mesto gde su prikazivane biskopske predstave.

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/cajetina-sredinom-xx-veka/

PRVE REKLAME ZLATIBORSKOG TURIZMA

Prošlo je više od 30 godina od početaka razvoja turizma na Zlatiboru, do trenutka kada je u štampi osvanuo prvi oglas/reklama za boravak u ovoj vazdušnoj banji.

Zlatibor ima preko 125 godina dugu tradiciju turizma. Prvih decenija gosti su bili retki i uglavnom na planini se odmarala užička gospoda i beogradska elita.

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/prve-reklame-zlatiborskog-turizma/

SAOPŠTENJE O POČETKU KOSIDBE NA OBUDOVICI 1930. GODINE

Kosidbe su nekada okupljale na desetine kosaca. naročito kada se radilo o velikim prostranstvima pod livadama.

Kosidba je uglavnom bila moba, a za nadnicu se radilo kada su košene parcele u vlasništvu opština, okruga ili banovine.

Ceo članak možete pročitati na našem sajtu: https://kolektivuzice.rs/kosidba-na-obudovici-1930-godine/

IZVEŠTAJ O ŠTETI KOJU SU NAČINILE ZVERI DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA U JABLANIČKOJ OPŠTINI 1937 GOD.

U prvim decenijama XX veka sreske i opštinske vlasti su organizovale i sprovodile hajke na "zverinje". Lovci su pozivani u hajke kad god bi vukovi ili lisice pričinile veće štete "u stadu" lokalnog stanovništva.

Ceo članak možete procitati na: https://kolektivuzice.rs/zlatiborske-hajke-na-zverinje/