U trenutnom formatu, Pohvalom se ne otvaraju kanali komunikacije izvan već postojećeg kruga umetnika, ljubitelja umetnosti, prijatelja i poznanika. Nagrada se ne obraća široj javnosti niti lobira kod centara moći. Dobitnici bivaju promovisani u krugovima u kojima su već dobro poznati. Usled toga, uprkos proklamovanom otvaranju, u praksi se reprodukuje hermetičnosti nevidljivost scene, i pomirljivo se funkcioniše u tim okvirima. [više]

U domaćoj kinematografiji u proteklih nekoliko godina možemo uočiti čitav jedan talas filmova koji se bave temom odrastanja. Medijum filma je zgodan, jer je dostupan široj publici i možda na najdirektniji način komunicira sa njom. Reditelji stoga učestvuju u kreiranju odnosa koji imamo prema nekom društvenom fenomenu. U izboru narativa, primećujemo promenu pravca od onog u kom smo se smejali sopstvenoj muci ili prodavali legende o Balkanu. [više]

Priča o Oktobarskom salonu je u stvari priča o tome kako društvo u Srbiji sada već patološki traži rešenje za duboku sistemsku krizu kroz esencijalizam i individualizaciju društvenih problema pribegavajući kultu ličnosti i prividno sukobljenim mitovima o urođenom primitivizmu i nacionalnom jedinstvu. [više]

Pred nama su crteži, pejzaž, asteroidi i kontrolna soba (?), a propratni stejtment nas usmerava ka pojmovima kao što su: nauka, kultura i društvo. Izgubljeni smo u prostoru između likovnog dela i stejtmenta, ostavljeni sa prezahtevnim zadatkom da dovršimo tuđu misao. [više]

Izložba, koja izgleda kao da je sastavljena od materijala sakupljenog tokom jedne polučasovne Google pretrage, vizuelno dopunjena omotima dvadesetak vinil ploča, ima ambiciju da analizira turbo-folk subkulturu kroz njen ,,dizajn“. [više]

U likovnoj  galeriji KCB je minimalna postavka; desetak fotografija, tekst na zidu, manji digitalni ram sa još nekim vizuelnim materijalom i zvučna instalacija. Mogućnosti za interpretaciju su neprijatno brojne dok se ne pročita prateći tekst. [više]