Happiness

teacher: use your head

na današnji dan

odnosno uveče

negde oko jedanaest časova

nas pet

sasvim spontano

izašli smo da se sankamo

bez sanki

jer sneg tako dugo

nije napadao tako lepo

u našem kraju

a i kad bi ga bilo

putari su odmah dolazili ujutru

da ga sklone

i pospu rizlu svuda po putu

pa to više nije ličilo

ni na šta.

Elem,

sneg je padao i padao i padao

sanke niko nije imao

pa su džakovi došli na red

i kese

zavisi ko je šta našao

spuštali smo se niz onu ulicu

koja je u našem kraju nosila naziv

Smrtna

iako niko tu poginuo nije

ali popločana je

i veliki je nagib

kao ceo moj brdoviti kraj,

teško prohodan svakome

ko nije proveo život tu.

To sankanje bez sanki

i pokušaji pravljenja Sneška

danas su mi jedna

od omiljenih uspomena,

jer na današnji dan

sneg je opet zavejao

moj kraj

ali Stefan ne može,

presvlači pelene detetu;

Nikola neće da kvari imidž

a i kaže da su crte koje povlači

sada uzbudljivije;

Milan više ne živi tu

i ne planira nikad više da se vrati;

niko od nas pojma nema

gde je Maja

šta je uopšte sa njom;

ja prizivam duhove prošlosti

prisećam se onoga

što nekad beše

nejasno mi je sad

kako tad nismo bili svesni

koliko smo srećni

i pitam se

da li je te noći

iko od nas znao

predosećao

da nas pet nećemo izaći zajedno