Idi Ako Hoces®

❤️

Imam druga koji nikada nije slušao narodnjake. Koji je upoznao svoju srodnu dušu, prešli su preko mnogo toga. A onda su se venčali. Venčanje je bilo lepo, elegantno, bez kiča, isključivo rock i metal muzika, više kao žurka sa isključivo vegeterijanskom klopom i gostima koji su morali da budu u starkama, ako nemaju starke, može i patike. Slikali su se sa svojim kučetom, i naravno, njena haljina nije bila bela. Ona je ostala trudna, on je ponosno rekao ‘‘Da je živo i zdravo, ali  voleo bih da je devojčica.’‘ Onda su saznali da jeste devojčica. Porođaj koji je potrajao 12h. On 12h nije mrdnuo od nje. Čak je otišao i u salu kad je zaključeno da mora na carski rez. Ćerka im se zove kao jedna vila, divno  neobično ime. Svetu je potrebno više takvih imena. Više takvih parova. Više takvih roditelja. Poslao mi je poruku ‘‘Plakao sam kao malo dete jer su mi obe dobro, ne bih ja nju ostavio samu da se muči, ne sme nijedna žena kroz tu bol sama da prolazi.’‘ A onda sam se i ja rasplakala. Od sreće zbog njihove sreće. Zato što sam bila ponosna na njega, nju i na njih troje. Nisu svi isti,  ima i divnih muškaraca, primer prvi.

“Nije bitno da li ću se zaljubiti u đavola sve dok me voli kao što voli pakao.”

Rekli su mi da nisi plakala kad si čula. Rekli su mi da si se nasmijala i poželjela mi sreću. Rekli su mi da poslije toga, više me nisi spominjala. Nisi pričala o meni. Rekli su mi da si spalila sve ono što sam ti poklonio. Rekli su mi da si spalila moje pismo. Rekli su mi da nisi više nazdravljala uz onu pjesmu. Rekli su mi da si me tada preboljela. A ja sam znao. Baš zbog toga što si ćutala, boljelo te. Boljelo te najjače. ˢ ˡʲᵘᵇᵃᵛˡʲᵘ, ᵀ.