F32/2

da bi rana zarasla

Sanjaj,

желела сам да те излечим,

Ako nesto izgubis, vjeruj mi, to ce biti zbog toga da nesto bolje dobijes. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previse borimo ,a oni sami nista ne daju.

,,Tada je uvideo kakvo je blago ta stalna vatrica pred vidom i taj modrikast dim koji golica oči i grlo, i omogućuje čoveku da pusti suzu bez plača, da udahne duboko i izdahne vazduh, a da se to ne zove uzdah. Otad mu je godinama svetlila ta vatra pred očima ili sagorevala među prstima. Taj dim, uvek isti ali i uvek drukčiji, odvraćao mu je misao od onog čega se bojao, i u izuzetno srećnim časovima odvodio ga u potpunu izgubljenost i zaborav; hranio ga je kao hleb i tešio kao drug. Noću je sanjao da puši kao što drugi sanjaju susret sa onima koje vole."