Kaže da je najbolji protivnik potiskivanju, suoÄavanje. Nakon mnogih Äitanja u ovoj maloj prostoriji traži da napiÅ”em pismo koje neÄemo nikad poslati, iako zna da mu se ni tako ne bih obratila i da ispljunjem njegovo ime samo kad moram. Razdvoji proÅ”lost i sadaÅ”njost, zanemari ružne stvari koje si Äula da govori o tebi, sjeti se koliko je oÅ”teÄen i nikad ljubav koja te preliva ne zaustavljaj - govorile su upute. Rekla sam mu da naslov teksta iskljuÄivo može biti: o tudjoj srodnoj duÅ”i. Prihvati, pa pita kako je bilo voljeti je. Zagledam se i poÄnem: dok ona tebe voli lako kao pero, u suprotnom kao da ti neko cijelu kožu odere i od tebe niÅ”ta ne ostane. Pokosi te s nogu i dok shvatiÅ” gdje se nalaziÅ” nikad je viÅ”e ne vidiÅ”. ViÅ”e nisi otkucaj srca, sad si ljubomorna priÄa, napor si, emotivnija i kriva. ShvatiÅ” da nikad nije postojao taj otkucaj srca, samo velika nepravilna praznina koju koliko god se raÅ”irila nikad nisi mogla popuniti. Eto tako izgleda voljeti tudju srodnu duÅ”u i nadam se da Äemo iduÄi put proÄitati taj tekst i nikad viÅ”e priÄati o tome. Prvi put sam ga ostavila bez teksta, samo je kimnuo.
O tudjoj srodnoj duŔi
Bez njega bih propustila najljepÅ”i osjeÄaj sigurnosti koji sam upoznala. I najtužniji.
Propustila bih godine koje su me najviŔe promijenile. I najviŔe zaboljele.
Ne bih znala kako je voljeti svaki dio neÄijeg biÄa tako prirodno. I prestati voljeti svoje razarajuÄe neprirodno.
Ovo je najstraÅ”nija ispovijest o muÅ”karcu kojeg nikad nisam upoznala, a vrat sam mu udisala. Izdao je svaku ženu u meni, a to Äak nije ono najgore Å”to je uradio. Voljela sam mirisati prljavu duÅ”u prevarantskog Äovjeka i to je najtužnija priÄa o tome kako sam sebe osakatila.
