You Only Live Once

posuđivanje kiclava i skidanje temperature nebrojeno puta

masaže glave, ramena, sinusa

milovanje udarene kože,

slušanje udarenog uma,

gledanje prestravljenih očiju

slomljenih ruku i nogu

sapunjanje tijela jednom rukom, držanje gipsa na ramenu drugom

vezanja glave, mraka i pritiskanje čela dlanom

beskonačno čajeva

provjeravanje kucanja bolnog želuca

kucanja srca u ušima

život je i ovo

tako i najtužnija

Počela je ljutitim i uplašenim pogledom

stezanjem grla i beskonačno besmislenih suza

zadnja kafa sa pola kašikice šećera

u teglici od ajvara koju su mi odmah uzeli

misila sam da je sve uredu

a ništa nije bilo

podliv na desnoj strani čela

rekli su da je i to uredu

a nije bilo

pogled tad već nije bio uplašen

bio je preumoran

priča se završava u najledenijem i najtišem prostoru na svijetu

mrtvačnici

ime joj nalikuje pčelici, a karakter mari

zvali su je i pipi zbog kikica

ali i Sudo zbog kostiju na kojima je svakodnevno svirala

mada njen omiljeni nadimak bio je Zuki.

znala ga je često proklinjati

ljutio se prijatelj kojem je plakala na ramenu

prekrivao joj usta i molilo je da to ne ponavlja

govorio joj je kako je jednom naglas oprostila

dala promise i da do sada obećanja nikad nije kršila

znala je ona cijelu istinu bez da joj je iko ponavlja

i iako joj taj prijatelj nikad nije napravio modricu u obliku srca

rekla mu je da je isti on

zauvijek zažalila, prekršila obećanje i otišla.

danas je djevojka koja osjeća sigurnost koju pruža sebi

promijenili su joj dosta nadimaka

i ona je zadržala omiljene,

ljude i nadimke.

Voli i svoj stari nadimak Zuki,

zato što on upotpuni sve ono što ona zaista jeste

ne proklinje i ne krši obećanja,

Bio je to jedan od težih dana u mom životu. Par dana nakon što me držao u krilu i objašnjavao mi kako trebam naučiti svoju prednost u fizičkim sukobima. Prošla je ponoć, grickala sam nokte i napisala mu da ne mogu zaspati. Nazvao me i rekao eto me brzo, čut ćeš kad udjem u ulicu. Izašla sam u pidžami, papučama, full čupave kose. Pitao me hoćemo li po sladoled, a ja se bacim na njega svom snagom i počnem jako da ga ljubim. Odmakne mi glavu objema rukama i kaže: hej bezobraznice, mahala? Kažem: povedi me odavde i neću sladoled. Nasmije se i kaže: da te u toj kratkoj pidžami vozim na motoru? Nema od toga ništa. Kažem: pa ne moramo daleko, ali okej vratit ću se kući. I to je to, zapali se nevidljiva iskra, pridje mi jednim korakom, povuče mi bradu uvis i kaže: nemoj da je skinem sada ovdje i uradim to što želiš, zato što mogu, jer je moje. Nasmijem se i kažem: znam da znaš šta mi treba, ne bi inače došao ovako brzo. Prisloni mi se na nogu i već je ogroman, poljubi me jako i povuče donju usnu: znaš da bih došao sa onog svijeta da me zovneš?

I tako par minuta nakon parkiramo se ispred pustog parka, 1 je navečer, ljeto, puše lagani vjetar. Pokažem na kućicu tobogana i tu smo za pola sekunde. Skidanje nije potrebno jer sam u tankoj pidzamici, već smo u savršenom položaju i više ništa ne postoji osim tog osjećaja. Ispunjava mi svaki dio uma i tijela, dok mi drži ruku preko usta, jer uvijek sam ja ta koja je korak preko granice kontrole. Znak mu daje jaki ujed na dlan, pa počne ubrzano da diše i ponavlja mi na uho: moja, moja, samo moja.