“rekli su da me je previše nađi se kažu trgni se preteruješ idealizuješ previše čekaš nemoguće buljiš u sunce osluškuješ vetar nemaš vremena za nerealno izmaštano izvajano odsvirano naslikano baci knjige ta ljubav koju čitaš ne postoji mani se filmova pogleda kakav pravi ništa nije pravo pusti se istine i pravde ljudi su lukavi zli idi i zgrabi svoj red na šalteru za posao udaju mesto u autobusu ne daj na sebe rekli su previše pomažeš drugima ne bi za tebe uradili isto zub za zub gazi i kidaj varaš se sreće nema i ti si prolazna nikada neće biti bolje pusti veru i snove svaka nada umire život je tren mi smo prah možda nam već sutra stane dah i eto kraj rekli su kakva umetnost koještarije otvori oči odbaci čuda odrasti zaboga ovaj svet je ružan zalud ti pesme muzika kakva priroda ma nju ti je kažu stvorila eksplozija rekli su ne diraj mačku kraj puta prljava je zarazićeš se šta se osmehuješ svakome nemoj da neko kaže sutra vidi ovu čula sam da je luda nemoj da nas brukaš kažu pazi ulicom kad ideš ne budi smotana stalno se saplićeš nisi sposobna oduzimaš nam vreme hajde kreni za nama i našim vođom on bar obećava ili ostani sama sa svojim pesmama muzikom vetrova i živi u snovima rekli su ne žali se svako ima svoju muku probudi se preteruješ umrećeš a ne znaju da ne znam za drugačije da živim u svom svetu da od sebe pobeći ne mogu i neka me zgaze neka me ne čekaju nek se rugaju nek ne pomažu neka ne veruju ja ću njima uvek pružiti ruku sara knezevic”
—
