*Sada smo već u eri posle parlamentarnih izbora i shvatili smo koga Egipćani najviše vole. To su Muslimanska braća, tj. njihova Stranka slobode i jednakosti (SSJ:)) koja je dobila pedeset posto glasova i koja sa salafijskom Nur partijom, tj. Partijom svetlosti čini skoro 80% Maglisa (Parlamenta)
Posle ovakvih rezultata, mene interesuje šta je svrha nezadovoljstva i besa u Egiptu? Zašto je skoro 80% glasalo za islamističke stranke te šta su ove nudile? Kakvim to životom žele da žive Egipćani? Šta je to što im nedostaje? Šta žele? Za čime pate? Kola? Putovanja? Klima uređaje? Meso na stolu? Da li je moguće da imaju ideale kapitalističkog društva a zagovaraju tzv. islamske vrednosti? Ili je priroda njihovog nezadovoljstva sasvim drugačija? Vidimo da se partija Muslimanske braće, koja je dobila najviše glasova na parlamentarnim izborima, oslanja na dva ključna principa demokratije: slobodu i jednakost. A ipak, ono što zabrinjava ceo zapadni svet je argument da je islam suprotan demokratiji i da se islamska pravda i jednakost zasnivaju na jednom univerzalnom i nepromenjivom ustavu (Kuranu i Suni) koji ne poznaje ljudska prava, prava žena, manjina itd. I donekle su u pravu: neke verzije islama sigurno jesu suprotne demokratiji, ali danas postoje, možemo slobodno reći, islami. Islam nije, kao što je nekada bio i kao što pokušavaju da nas ubede oni koji su kidnapovali glasove celih nacija i naroda, monolitni koherentni organizam, virus koji pokušava da uništi tekovine zapadne civilizacije i ljudske vrednosti. Danas je pristup informacijama mnogo teže kontrolisati nego ranije. I Mi i Oni možemo lakše da se upoznamo, razmenimo ideje, mišljenja, nezadovoljstva, lajkiramo statuse i fotke sa mora, babina, venčanja...Religijski autoritet je postao, zato, mnogo relativniji nego što je to bilo u prošlosti. Sa političkim je malo komplikovanije. Otuda pobedu muslimanske braće na parlamentarnim izborima u Egiptu ne treba, još, tumačiti kao pobedu fundamentalizma. Jer, Braća su dokazala, tokom istorije, svoju spremnost na kompromise.
Sa druge strane, na žalost, značajan procenat glasova (25) dobila je ekstremno radikalna salafijska partija Nur (Svetlost) čiji su politički stavovi, bar za mene, potpuno suludi. Njihova ideologija je zabrinjavajuća jer su oni okrenuti veoma regresivnoj verziji islamske države. Otvoreno podržavaju diskriminaciju religijskih manjina, uništavanje antičkih spomenika i mešaju religijsku dogmu pa čak i mitologiju sa političkom retorikom. Oni ne prihvataju različita tumačenja svetih spisa islama i smatraju ih jeresi. Oni ne prihvataju koncepte kao što je sloboda štampe, sloboda govora. Za njih je bilo koja vrsta neposlušnosti, jeres je se kosi sa njihovom bukvalnom interpretacijom islama (submission) kao potpune pokornosti. Oni doživljavaju egipatsku omladinu koja je i započela revoluciju i dovela do Mubarakove smene stranim plaćenicima, zapadnim špijunima i neprijateljima islama. Zalažu se za Islamsku republiku, verovatno po uzoru na Iran ili KSA. Čini mi se da se njih plaši Lama Abu Uda kad kaže da mi možemo do sutra da raspravljamo o progresivnom islamu i načinima da se unutar islamskih okvira postignu univerzalne ljudske vrednosti za sve, jer ćemo se na kraju, očajni i besni,okrenuti turskom modelu kao jedinom rešenju za Egipat.
Pitanje je sada kojim će putem krenuti Muslimanska braća jer oni drže konce u svojim rukama. Da li će se odlučiti za umereni Islam, saradnju sa Zapadom, održavanje mira sa Izraelom, zaštitu do sada postignutih ljudskih prava i eventualno njihovu ekspanziju u okviru mogućnosti koje pruža progresivni Islam. A možda će u koaliciju sa salafijama što će ih povesti iranskim i saudijskim primerom što verovatno ne bi bilo najbolje ideja s obzirom na to koliko je Zapad, a posebno Amerika zainteresovana za egiptski slučaj. Nestrpljiv sam da vidim kako će se stvari razvijati u narednih nekoliko meseci te kako će se vojska ponašati.
