Imati prave prijatelje,znaci ne biti prazan. Znaci imati delove sebe u drugim ljudima,i delove drugih ljudi u sebi. Imati prijatelja je kao,probuditi se na pustom ostrvu,i pomisliti 'o jebote,tacno znam ko ce dodji po mene,i ko ce dati sve od sebe da me nadje!' pa cak iako vam to malo izgledalo nemoguce,ali to je car pravog prijateljstva. Pravi prijatelj nije onaj koji samo mozda ima slicne stavove,ili slican muzicki ukus..Pravi prijatelj je onaj koji ce se cak i svadjati sa vama,koji ce vam u lice reci svoje misljenje,i nece vam dopustiti da se brukate!(osim ako se ne podrazumeva da se brukate zajedno...10/10) Znate one tipicne price kada ste vi u 2 ujutru nagnuti nad wc-soljom i povracate ceo svet koji je tog dana stao u vas,i sve boje koje su tada tekle vasim venama,i za vas je tu osoba koja ce vam drzati kosu i biti tu sve vreme? pa dobro na neki nacin to i jeste prijateljstvo. Ali,gde je prijatelj kada osetite da gubite sebe zbog toga sto ste izgubili nekog sebi jako bitnog? Nekog ko vas je zauvek napustio? Da li ce i tada obican prijatelj biti uz vas kao posle te pijanke ili ce samo reci'au brate,moje saucesce?' Pa vidite,pravi prijatelji se spoznaju tek kada dodje do nevolje..tek kada zagusti,i kada oluja krene da odnosi sve sto vam je vredelo u zivotu. Tek tada osetite da li je neko tu samo zato sto mu je okej da ima drustvo,ili zato sto bi skocio u vatru za vas. Zato sto bi presao milje,pomerao planine,menjao granice sveta zbog vas. To ne mora nuzno biti voljena osoba. To bas moze biti onaj pravi prijatelj. Mozda cak i neko koga poznajete samo par meseci. Ali prava prijateljstva su bas kao suncevi zraci tokom decembra i januara. Slabo ih vidite,ali ih mozete osetiti na kozi. Mozete osetiti da vas greje. Ljubav ce doci i proci,ali sta cete sebi reci ako izgubite pravo prijateljstvo zbog nekog privremenog? Razmislite..Nije sve uvek poljupcima,i u tome hoces li poljubiti tu voljenu osobu ili ne. Nesto je i u tome 'Hoce li moj prijatelj biti srecan ako mu svakog dana dokazujem koliko mi je drago sto je konstantno tu za mene? Nadjite nekog svog. Ne privremenog. Neku ludacu,nekog manijaka,najboljeg prijatelja kome sve mozete da kazete. Takvo prijateljstvo je dragoceno,poput zlata. Cak i sija mnogo vise od samog zlata. Nasmejte nekoga,podarite mu zelju da vas nikad ne napusti,jer upravo takve prijatelje i ja imam,i mogu vam reci,nikad nisam bila srecnija,nego onda kada sam sa njima :)
ultravioletna.(Teodora Vuković)
