#poslovi

Digitalni izvori finansiranja preduzeća u Srbiji

„Naša mreža“ u četvrtoj epizodi podkasta otkriva sve o dostupnosti digitalnih izvora finansiranja, tome šta obuhvataju, u čemu se razliku od uobičajenih i ko ih može koristiti

Beograd, 15. novembar 2021. godine – Digitalizacija je omogućila da se mnogi poslovi rade brže, efikasnije i uz manje troškova, a jedan od načina primene odnosi se i na proces finansiranja. Digitalno finansiranje je rezultat digitalne transformacije finansijskih usluga. Fintek je nastao kao potreba da se popuni jaz između zahteva finansijskih korisnika za brzinom, efikasnošću i boljim korisničkim iskustvom. To je omogućeno integracijom tehnologije u pružanju finansijskih usluga, a fintek rešenja su inovativna i usmerena na kupca, jer nude nove i unapređene finansijske proizvode. Potrošač prilikom kupovine robu plaća u tri valute – vremenom, novcem i trudom, objasnila je u podkastu „Naša mreža” Sandra Rodić, direktor tima za pristup izvorima finansiranja na USAID Projektu saradnje za ekonomski razvoj.

Kandidati za digitalne izvore finansiranja su kompanije koje ne mogu da dobiju bankarski kredit, a imaju potencijal za rast, proizvode robu široke potrošnje i imaju fokus na krajnjeg korisnika, razvijen digitalni marketing i veliki broj pratilaca na društvenim mrežama ili šansu za njihov rast.

„Najpoznatije vrste crowdfunding-a, ili grupnog finansiranja, su standardne donacije, donacije kod kojih za uzvrat dajemo neku robu i usluge, crowdlanding pozajmljivanje i equity crowdfunding, koji podrazumevaju prodaju udela u svojoj firmi. Crowdinvesting podrazumeva kombinaciju crowdlanding-a i equity crowdfunding-a, jer sadrži karakteristike i pozajmice i equity finansiranja. To je finansijsko-marketinški proizvod, pogodan za kompanije koje planiraju rast, jer nudite potencijalnim investitorima da ulože u vaš biznis”, istakla je Sandra Rodić.

Prednosti digitalnih izvora finansiranja predstavljaju subordinirane pozajmice, a to je sa aspekta banke kapital kojim ne ugrožavate kreditni rejting. To je izuzetno fleksibilan proizvod, jer nisu potrebna sredstva obezbeđenja, kao što su hipoteke i menice. Takođe, moguća je i promena namene potrebnih sredstava, u zavisnosti od potrebe i promene projekta, tržišta i drugih faktora. Svim korisnicima ove usluge na raspolaganju je i velika konsultantska podrška od strane platforme, rečeno je u podkastu.

Naša privreda i dalje ima jednu vrstu otpora prema eksternim izvorima finansiranja. Korišćenjem samo sopstvenih sredstava ne možete da iskoristite svoj pun potencijal za rast. Sa investitorske strane mlađi ljudi su zainteresovaniji, dok su sa poslovne strane starije generacije više raspoložene za digitalne izvore finansiranja. Srbija sa svojim zakonskim regulativama još nije dovoljno otvorena i pristupačna za priliv kapitala iz inostranstva i za digitalne izvore finansiranja. Ipak, jedna smo od prvih zemalja koja je usvojila regulatorni okvir kojim se uređuje digitalna imovina i tokenizacija, što pruža transparentnost investitorima i korisnicima digitalne imovine, zaključak je četvrte epizode „Naša mreža“ podkasta.

Banjčev stranački kolega redovno dobija tendere u „Mlječanici“

Ugovor za izgradnju hidro bloka u bolnici „Mlječanica“ dobilo je preduzeće „Šumil“ iz Kozarske Dubice (Bosanska Dubica), koje inače predvodi grupu ponuđača u kojoj se nalazi i firma „Tehnogas“ (TGT) iz Laktaša, a na čijem je čelu bivši ministar unutrašnjih poslova Stanislav Čađo. Kao najuspješniji ponuđač/grupa ponuđača izabran je „Šumil“, a on je hidroblok spreman izgraditi za 5,4 miliona maraka…

Do zaposlenja u Republici Srpskoj najbrže dolaze profesori matematike i fizike, informatike, diplomirani farmaceuti, ljekari, te inženjeri elektrotehnike, koji na zaposlenje čekaju prosječno do godinu dana kada je u pitanju visoka stručna sprema. U Zavodu za zapošljavanje RS dodaju da posao duže čekaju radnici prirodnih nauka: geografije, profesori fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, diplomirani…