Kotorski majstori
koji su klesali istoriju Boke i okoline, su bili katolici, Ŕkolovani na tradiciji zapadne romanike i gotike, a njihova djela danas drugi prisvajaju kao "svoje" manastire:
Fra Vita iz Kotora (Fra Vita Cuccar): Najpoznatiji od svih. On je bio franjevac, katoliÄki redovnik iz Kotora. On je glavni neimar (arhitekta) Visokih DeÄana (zavrÅ”enih 1335. godine). Na portalu crkve stoji uklesan natpis koji potvrÄuje da je on "protomajstor iz Kotora, grada kraljeva". Izgradio je jedan od najveÄih pravoslavnih spomenika koristeÄi iskljuÄivo romaniÄko-gotiÄki stil katoliÄkog zapada.
ÄorÄe, sin Majstora Jovana: Poznat po radovima u Kotoru i okolini u 14. vijeku. On i njegova porodica su generacijama bili klesari koji su radili na samostanima i crkvama Å”irom Boke.
Majstor Drago: Njegova porodica (Drago) bila je jedna od najuticajnijih plemiÄkih i graditeljskih porodica u Kotoru. Oni su projektovali palate i sakralne objekte koji su definisali izgled Boke u doba BalÅ”iÄa.
Klesarska bratstva iz Kotora: U arhivima Kotora postoje ugovori iz 13. i 14. vijeka Äe se vidi da su lokalni majstori (katolici) unajmljivani da grade crkve Äak i duboko u unutraÅ”njosti Balkana, jer niko drugi nije imao to znanje obrade kamena.
Äinjenice o gradnji:
Klesarski potpis: Na mnogim starim crkvama po Boki i zaleÄu možeÅ” vidjeti "ljiljane", "pleter" i specifiÄne romaniÄke lukove. To su potpisi katoliÄkih radionica iz Kotora i Dubrovnika.
Materijal: Koristili su iskoristivo kamen iz lokalnih majdana (KorÄula, Boka), a ne vizantijsku ciglu. Zato ti objekti izgledaju kao katedrale na zapadu, a ne kao crkve u GrÄkoj ili Bugarskoj.
Klesarski stanovi: U Kotoru su postojali "stanovi" koji su ljubomorno Äuvali tajne gradnje. Svi oni su bili vjernici Barske nadbiskupije ili Kotorske biskupije.
Evo najvažnijih latinskih natpisa i dokumenata koji potvrÄuju ko je stvarno projektovao i gradio ove objekte, koristeÄi zapadnu terminologiju i titule:
Natpis fra Vite u DeÄanima (1335):
Ovaj natpis je kljuÄni dokaz. Na južnom portalu crkve, uklesano je na narodnom jeziku, ali s jasnim potpisom majstora katolika:
"Fra Vita, brat reda malijeh, protomajstor iz Kotora, grada kraljeva, sazida ovu crkvu..."
Äinjenica: āBrat reda malijehā znaÄi da je bio franjevac (Ordo Fratrum Minorum). KatoliÄki fratar iz Kotora je projektovao i vodio gradnju najveÄeg objekta koji se danas slavi kao pravoslavni manastir.
Natpis na Katedrali Svetog Tripuna (1166):
Ovaj latinski natpis na ciborijumu i fasadi slavi posveÄenje crkve i pominje biskupa Maja (Magius).
"Anno ab incarnatione Domini millesimo centesimo sexagesimo sexto..." (Godine od utjelovljenja Gospodnjeg 1166...)
Äinjenica: Ovaj natpis dokazuje da je Kotor bio centar pismenosti i katoliÄke duhovnosti decenijama prije bilo kakvog dolaska NemanjiÄa. Arhitektura je Äista romanika, raÄena po uzoru na bazilike u Italiji (Bari).
Latinski natpisi u Samostanu Ratac (izmeÄu Bara i Sutomora):
U ruÅ”evinama ovog ogromnog benediktinskog kompleksa naÄeni su natpisi koji pominju opate (abbates) i donatore iz katoliÄkih porodica.
Äinjenica: Dokumenti iz 1306. i 1347. godine potvrÄuju da je Ratac bio izuzeta opatija (abbatia nullius) pod direktnom vlaÅ”Äu pape, a ne bilo kakvog lokalnog episkopa.
Arhivski zapisi iz Kotora o majstorima:
U kotorskom arhivu (IAK) postoje ugovori na latinskom jeziku Äe se pominju lapicidae (kamenoresci) i muratori (zidari).
Primjer: "Magister Georgius de Catharo" (Majstor ÄorÄe iz Kotora).
Äinjenica: Svi ugovori su pisani na latinskom, kod notara u katoliÄkom gradu Kotoru. Ti majstori su odlazili u zaleÄe da grade crkve, ali su ugovorima ostajali vezani za zakone i kulturu svog katoliÄkog grada.
Povelje BalÅ”iÄa na latinskom:
Kada su se BalÅ”iÄi vratili katoliÄanstvu (1369), njihova korespodencija sa papom Urbanom V voÄena je na latinskom jeziku.
Äinjenica: U tim pismima se pominju ānasljednici kraljeva Dukljeā i njihova pripadnost rimskoj crkvi, Å”to direktno briÅ”e tezu o neprekidnom pravoslavlju na tim prostorima.
Ovi kameni zapisi i latinski dokumenti su neoborivi fakti. Oni dokaze crpe iz vremena kad su nastali, a ne iz knjiga pisanih 500 godina kasnije.
