Blog de Don Diablo

Zar ja toliko malo ljudima vredim da toliko njih odustaje od mene? I na takve rđave načine? Zar je moguće da sam toliko besrećan u nekim momentima mog života da nailazim samo na osobe nesvesne pravih vrednosti čovekovog bića? Zar sam tolika senka od čoveka da mi neko tako lako nađe zamenu i uzme moj trud i moje biće zdravo za gotovo? Džaba sva kajanja sveta za nešto što urade, gde je bila svest i gde je bila uzdržljivost da se ne uradi to nešto? Čuvajte se neiskrenosti u ljudima, ti su opasni jer lako zamažu oči i nastave po svom. Kažu ne treba prositi za ljubav, i neću prositi, jer ljubav se daje od srca, ali mora u čoveku postojati iskreno srce, inače, ništa od ljubavi. Odrastao sam na izreci: "Ne uradi drugome ono što ne bi voleo tebi da urade." I dalje ću nastaviti da živim po toj izreci, neću postati iskvaren. Izdržaću sve nevolje i sva iskušenja jer ništa manje nije vredno ovog jednog života koji imamo.