Hvala za uspomene

Odavno ti nisam napisao nista. Znas, nema svrhe iz duse pisati nekome ko dusu nema.

Još si uvek moja želja, moje da mi je, ono ništa kada pitaju me šta mi je. Još mi nepozvan u svaku čašu dolaziš, boliš i ne prolaziš.

I krvavih ruku da si došla ne bi upitao zašto.Uzeo bi tvoju ruku i njom uprljao svoju.Zagrlio bi jako i ne bi pitao ni kako,ni zbog čega.Kada voliš samo se pridružiš u svemu,i u dobru i u zlu.

Ima tako tih ljudi kod kojih bih otrčala u pola noć i pomerila planine da im pomognem. A isto tako ima ljudi kojima ne bih pružila čašu vode da umire. Nema tu neke tajne, kakav si - takva sam.

Želim nam svima šarenu jesen, isto tako šarene misli, puno toplog čaja, još toplijih zagrljaja, iskrenih osmijeha i dobrih knjiga.