OÅ”teÄene generacije
DanaÅ”nje vreme je vreme u kom se preispituje funkcija porodice i njenih Älanova. U ne toliko dalekoj proÅ”losti porodice su bile mnogobrojnije i imale su viÅ”e dece, dok je danas sve ÄeÅ”Äe reÄ o porodicama sa jednim detetom i te porodice su sve viÅ”e nepotpune u smislu da im nedostaje jedan od roditelja. Dok se ranije to deÅ”avalo zbog ratova i bolesti, danas je sve ÄeÅ”Äa situacija u kojoj su roditelji razvedeni ili nikad nisu ni stupili u brak (gde uglavnom oÄevi napuÅ”taju (buduÄe) majke), a neretko imamo sluÄajeve dece koja nisu bila planirana niti željena od strane jednog ili oba roditelja.
O tome koliko je važno planiranje potomstva i želja za decom oba partnera pisaÄu u nekom od narednih puta, a sada želim da otvorim jednu važnu temu o manjkavosti roditeljstva i to konkretno o roditeljima koji se neadekvatno ponaÅ”aju u svojoj ulozi.
Prema Suzan Forvard i Kreg Baku (āāToksiÄno vaspitanjeāā, Psihopois), postoji 5 roditeljskih obaveza, roditelji:
1. Moraju da zadovolje fiziÄke potrebe deteta;
2. Moraju da zaÅ”tite dete od fiziÄkih povreda;
3. Moraju da pruže detetu ljubav, pažnju i naklonost;
4. Moraju da zaŔtite dete od emotivnih povreda i
5. Moraju da objasne granice morala i etike svojoj deci.
Ovaj spisak nije konaÄan, to je samo osnova. Pa ipak, u radu sa klijentima neretko doÄemo baÅ” do situacija iz detinjstva koje se protežu do sadaÅ”njeg trenutka u kojima roditelj, jedan ili oba, nije ispunjavao ni ove osnove, a dete je odraslo uprkos tome i to vrlo svesno sebe tada i svojih oseÄanja.
Primera ima mnogo i ne mogu se svi nabrojati, jer kako kaže Tolstoj: āāSve sreÄne porodice liÄe jedna na drugu, svaka nesreÄna porodica, nesreÄna je na svoj naÄināā.
Ukoliko samog razloga nije svesno u najranijem detinjstvu, dete neÅ”to kasnije postane svesno da je ono gladno, a da otac i/ili majka troÅ”e novac na svoja zavisniÄka ponaÅ”anja (cigarete, alkohol, narkotike...), takoÄe, taj roditelj modeluje buduÄa ponaÅ”anja deteta. SiromaÅ”tvo samo po sebi ne govori o tome da je porodica koja je siromaÅ”na neadekvatna. Dete može živeti u zdravijoj porodiÄnoj sredini iako je ona materijalno siromaÅ”na, od one koja je živi u izobilju, pa opet ne ispunjava nabrojane uslove.
Dete može da oseti je prepuÅ”teno samo sebi i da samostalno odluÄuje o ispunjenju svog vremena, Å”to može dovesti do problematiÄnog ponaÅ”anja i/ili do opasnosti, dete je dakle potpuno nezaÅ”tiÄeno. Od roÄenja može da zakljuÄi da je samo na svetu ukoliko ga roditelji ne drže u zagrljaju dovoljno Äesto, ne neguju ga ili ne hrane, uprkos detetovom plaÄu.
Dete koje je neplanirano ili neželjeno, od prenatalnog perioda dobija poruku koja mu saopÅ”tava upravo to. Neretko se deÅ”ava da ne dobija ljubav, pažnju i naklonost od roÄenja - pa na dalje i da mu se upuÄuju poruke: āāBolje da te nisam ni rodilaāā ili āāJa nisam hteo/la da se rodiÅ”āā. Iako zvuÄi monstruozno, nekad to ne bude izgovoreno detetu, ali mu je poruka poslata na drugaÄiji naÄin; dok dobar deo ljudi može da se seti takvih poruka koje su upuÄivane i putem reÄi nekome u porodici. NiÅ”ta manje monstruozno je neverbalizovano āāāzakljuÄavanje frižidera ili Å”pajzaāā da dete ne bi imalo pristup hrani. Nije to usamljena pojava i niÅ”ta manje ne boli od prethodno navedenih reÄi.
DeÅ”ava se da roditelj āāpreferiraāā jedno dete u odnosu na drugo, da ih stalno uporeÄuje, da jedno ima prednost u odnosu na drugo i da se jasno od onog āāmanje vrednogāā traži da bude kao ono āāviÅ”e vrednoāā. Roditelj može da stavi do znanja voljenom detetu da ono drugo nije željeno i da tim putem manipuliÅ”e odnose u porodici. Postojale su situacije u kojima brat/sestra kažu svom bratu/sestri da su neželjeni ili da su āāusvojeniāā iako ovi to nisu. Trauma i bol su prisutni.
Kada i ne postoje razlike koje se vide u okviru samih Älanova porodice, brojna deca (sada veÄ odrasla) govore o tome da je recimo otac bio bolji prema tuÄoj deci nego prema njima - njegovima. Od iskljuÄive strogoÄe ili zanemarivanja prema svojoj porodici i svojim roditeljskim obavezama, do nežnosti i dobrih kvalitetnih poruka upuÄenih drugoj, tuÄoj deci. Deca to prepoznaju.
Äesto se ženskoj deci upuÄuje jasna poruka da ne vrede zbog svog pola, ukoliko se i posle nekoliko ženske dece insistira na raÄanju muÅ”kog deteta, a u ovim krajevima imamo posledice brojnih nelegalnih abortusa u cilju dobijanja iskljuÄivo deteta muÅ”kog pola.
Primere Äu zavrÅ”iti onim po meni najÄeÅ”Äim - nedostupnim roditeljem.
To su roditelji koji se ne investiraju u roditeljstvo - neÅ”to poput roditelja koji su roditelji samo na papiru. Å ta god da je to Å”to odvaja ovog roditelja od roditeljevanja, deci nije naroÄito važno, jer ona ne dobijaju onih 5 najvažnijih stvari sa poÄetka teksta. Odsustvo roditelja predstavlja za dete odreÄenu traumu, dete oseÄa nedostatak onoga Å”to bi trebalo da dobija, a uskraÄeno mu je. To odsustvo može biti fiziÄko, a može roditelj biti i fiziÄki prisutan, ali da ne reaguje i ne vrÅ”i svoju dužnost za koju je psihofiziÄki sposoban.
Recimo imate roditelja koji psihiÄki ili fiziÄki zlostavlja dete, dok drugi roditelj dete ne zaÅ”tiÄuje od roditelja nasilnika - dete Äe uz brojna opravdanja (kako to deca samo mogu) pokuÅ”ati da umanji neadekvatnost onog roditelja koji ga nije zaÅ”titio, iako verovatno oseÄa ljutnju Å”to drugi ipak nije reagovao i Å”to je bilo prepuÅ”teno na milost i nemilost nasilniku.
Isto važi i za porodice gde žive roditelji roditelja pod istim krovom kao i dete, ukoliko su detetovi roditelji pasivni posmatraÄi u vaspitanju deteta u odnosu na babe i dede, dete shvata da njegovi roditelji nemaju pravog uticaja na situaciju u kojoj se ono nalazi. Nekad upravo baba i deda pokuÅ”avaju da okrenu dete protiv njegovih roditelja, govoreÄi o njihovoj neadekvatnosti i/ili loÅ”em ponaÅ”anju, osobinama...
To Å”to je neko pasivan u ulozi roditelja ne znaÄi da dete neÄe osetiti posledice zbog takve vrste roditeljstva. Pasivan roditelj je onaj koji takoÄe ne zadovoljava potrebe deteta. Ne mora roditelj samo da zloupotrebljava dete da bi bio toksiÄan roditelj, pasivnost takoÄe izaziva traumu, naroÄito oseÄajem nesigurnosti kod deteta.
Deca u zavisnosti od uzrasta na drugaÄiji naÄin doživljavaju traumu (u zavisnosti i od stepena sopstvenog telesnog razvoja), a drugaÄije je i ispoljavaju u detinjstvu i kasnije u odraslom dobu. Trauma od koje se ne oporavimo ostaje uz nas i utiÄe na sve naÅ”e kontakte, komunikacije, na dalju buduÄnost - od životnih ciljeva, telesnog i duÅ”evnog zdravlja, do izbora partnera i vaspitanja dece. I tako u krug. NaÅ”i roditelji nama - mi naÅ”oj deci.
Kada se uzme u obzir da potiÄemo sve viÅ”e iz okrnjenih porodica i da je nekoliko generacija pod istim krovom, to dovodi do zakljuÄka da moramo mnogo viÅ”e raditi, pre svega na sebi i negovanju naÅ”eg unutraÅ”njeg deteta (koje je jednom verovatno bilo povreÄeno sa tuÄom namerom ili ne), a onda i svesnije birati buduÄnost.
Autor teksta: Gordana BelociÄ
Navedeni primeri su uzeti iz prakse, uz poÅ”tovanje podataka o liÄnosti.
Photo by Madi Robson on Unsplash
jacobvanloon
blakekathryn
dededos
andulkaphoto
tangentwithtanner
germansingergirl
stormborns
kaledo-art
titsay
2087
theartofmadeline
