Let's have a ball

Sjedim pokraj prozora na hladnom podu moje sobe i posmatram bijele pahulje kako se lagano spuštaju iz tmina dalekog neba, dok u pozadini pucketa već odavno zagrijana peć. Sve je bijelo, snijeg je prekrio ulice i sve tragove jesenskih ljubavi. Prekrio je i klupe u parku na kojima su se desili prvi poljupci, na kojima su urezana imena voljenih, zakletih na vječnu ljubav. Poneki trag koji ostane u snijegu, zagrne novi, svaki trag, osušeni list, ostaje ispod njega. Tako je i sa ljudima, kada vas povrijedi neko, sve dok ne dođe druga osoba koja će biti tu da zasjeni svu tu lošu prošlost i ublaži ožiljak na srcu. ♡

Trebaš mi da zajedno kršimo pravila, da uveče kasnimo kući i izvlačimo se na gluposti da se neće ponoviti. A zapravo hoće, svake večeri. Trebaš mi jer ni ti ne znaš za granice, ne želiš ni ti da ih poštuješ. Trebaš mi da zajedno jedva čekamo vedro nebo ne bi li se ušuškali negde da gledamo zvezde. Trebaš mi da tražimo onu najsjajniju, tu blizu Meseca. Trebaš mi da zaspiš u tom trenutku i kada se probudiš da te zezam da si hrkala sve vreme, a nisi. Da se smejemo ludački za svaku glupost. Da mi ne daš da vozim sporo do kuće jer te to nervira a i mama će da se ljuti jer ponovo kasniš. Trebaš mi da zajedno jedemo kinder jaje, lepše je u dvoje. Ali igračkica je tvoja! Trebas mi da napravimo najlepše slike koje necemo objaviti nigde već čuvati u nasoj arhivi . Trebaš mi….. i sto bi rekao Sergej Ćetković “…budi mi vodaaaa, u pustinji, žedan sam.”

Volim čisto. Čiste misli, osećanja, ljude, odnose, mirise…

Not everyone deserves to know the real you.