12.01.2018.

“„Zlo nije supstanca, već odsustvo dobra, kao što ni mrak nije ništa drugo do odsustvo svetlosti.“”

“Malo ko udara tako surove kamate kao Vreme, i prosto je zadivljujuće kako može da se iskomplikuje partija sa samo dve figure, kad o mogućim potezima onog drugog počneš da razmišljaš više nego o svom sledećem potezu… Da…”

“Ja samo smatram da svako ko počini silovanje treba da bude kastriran, a ako siluje dete, kazna treba da bude što bolnija i da ostavi što veća oštećena.”

“Došao je kraj sveta, a ja sam bila jedina osoba koja to zna. Ljudi su hodali po ulicama kao da im se pločnici ne mrve i ne raspadaju pod nogama. Pretvarali su se da udišu i izdišu, iako sam ja znala da ne vredi disati, jer je sav vazduh sveta usisao sam Bog. Jedino sam se ja gušila u noćnoj mori.”

“Ali dom nije mjesto na koje stigneš. Dom je mjesto s kojega krećeš. Svoj dom ne možeš birati, baš kao ni svoju obitelj. U pokeru dobiješ pet karata. Tri možeš promijeniti, ali dvije moraš zadržati: obitelj i rodno mjesto.”

„Nikad ga nisam razumela. A ni on mene nije nikad razumeo. Pretpostavljam da je tako kod većine parova. Vatreno pričaju jedno drugom o svom životu, veruju da sve znaju, sve razumeju, sve prihvataju, a onda se pojavi prva pukotina, stigne prvi udarac, koji nije nužno zadat iz pakosti, ali je zadat, i sve se raspadne u paramparčad... i čovek ostane go i sam, pored stranca koji je takođe go i sam. To je nepodnošljivo.“

„Ženina prošlost ne mora da predviđa njenu budućnost. Ako hoće, ona može da pleše uz novu muziku. Svoju sopstvenu muziku. Da bi čula melodiju, treba samo da prestane da govori. Sa samom sobom, hoću reći. Vazda pokušavamo da uverimo sebe u ovo i ono.“

Znaš

Volio bih da putujem, da. Ali nije pitanje gdje, nego kada? Volio bih da budem na mjestima o kojima sam čitao u knjigama i slušao na času historije.

““Sve je neverovatno! Sve ove slike i knjige… Nisam ni znala da postoje ovakve stvari. “Nisi ni mogla da znaš. Izbrisali su kulturu… odbacili je kao rukovet uvelih ruža…””

“Oduvek sam se pitao zašto se ljudi, koji na neverovatnu novu umetnost reaguju smehom, uopšte bakću umetnošću. A, ipak, stalno nalećete na gomile takvih”

“Ljubav koju su uporno porucali, od koje su bežali, kojoj su se stalno vraćali i koju nikad nisu javno priznali. Ona je za njega govorila da je običan divljak, neotesana sirovina, prljava zver i ljubomorni ludak, a on za nju da je umišljena princeza, razmažena ženetina, sadistička kučka i ljubomorna luda. U suštini, nisu mnogo grešili kad su opisivali jedno drugo. Oni i jesu bili sve to i zato su bili kao stvoreni jedno za drugo. Tokom dana kad nisu bili u svađi, a kojih je bilo zaista malo, delovali su neverovatno skladno. Bili su jedno. Savršena celina.”

Zamišljam kako nosiš moju košulju

Najlepše stvari

“Naučila me je svemu osim kako da živim bez nje. I krivio sam je zbog toga.”