Jebote, i nakon ovolikog vremena meni je i dalje krivo. Znaš zašto? Zato što su uspevali mnogo uporniji, koji su se jako manje voleli. Zato što sve one slike u mojoj glavi nikada nisu postale java. Želela sam sa tobom na more. Želela sam sa tobom na planine. Želela sam sa tobom ljubav. Osmeh. Radost. Pa čak i tugu. Imala bi i ona smisla jer bi bila sa tobom. Želela sam sa tobom neprospavane noći. Kasna dopisivanja. Šetnje do u zoru. Nove godine. Rođendane. Godišnjice. A opet… žao mi je. Zato što ni jedna suza koju sam prolila nije pretvorena u osmeh, kada bih na primer videla tvoju poruku; koja naravno, nikada nije ni stigla. Zato što si mi bio najdraža osoba koju sam silno želela da upoznam, a na kraju si ispao jedina osoba sa kojom to nisam uspela. Zato što se sve one noći u kojima sam grcala od plača dok mi je glava bila snažno pripijena uz jastuk zapravo nisu isplatile, već su me samo naučile. Jer jebiga, neke stvari možda teoretski znaš, ali ih moraš ispraksovati. I ja sam ispraksovala. Ali sa tobom. I jebi ga, žao mi je što si na kraju bio samo lekcija, i isto tako mi je žao što moram da priznam da mi je mnogo lakše kada mi nisi u mislima i kada te ne viđam. Jebiga, da je to ustvari nešto što je zapisano u sudbini, nikada u životu takvo nešto ne bih osetila… ali ipak između ostalog i dalje uhvatim sebe kako te pogledom tražim po ulici. Ali znam, to je samo navika, neke stare uspomene… na jedan period, jednu školu, jedno naselje u ovom Beogradu, na jedan najdraži osmeh, na jedne najtoplije oči i na buru osećanja koja su se uzburkavala u mom telu godinama. I nisu uspevala da ga napuste, nikada. Do sada. Žao mi je, ponavljam. Žao mi je što su svi znali koliko te volim - osim tebe. Ali isto tako znam, ti si takav, i kada bi znao, bilo bi te briga. Ti si i dalje dečak koji je željan toga da se sa nekim dobro izigra, a ja sam spremna, znaš? Stvarno sam spremna da me neko obavije ljubavlju i pažnjom, neko ko će zadrhtati na moj pogled i na moje reči, a ne da se samo udaljava od mene. Ne krivim te, možda sam i ja u krivu, možda nikada i nisi shvatio šta prema tebi osećam. Ovde sam ti sve rekla, ali tebi lično nikada, pogotovo ne sada. Kada sve bledi, kada me sve napušta. A volela sam te. Nikada neću moći da poreknem to. Osetila sam to tako snažno, do koske, svaki atom mog bića je uzdisao za tvojim. Tako ga je želeo. Tako silno.

“My anxious heart is eating up my body, eating up my nerves, eating up my brain.”