Sebi, a tebi

Pričao si mi o lepim stvarima.

Prisećala sam se stvari koje sam pravila.

Mesecima sam za njima tragala.

I delove njihove prikupljala.

U isti džak sam ih stavljala.

I jednom pred tebe sve prosula.

Sedeo si kraj mene strpljivo,

mesecima.

Pomagao mi ustanovim

šta čemu pripada, pažljivo analizirajući

šare različitih predmeta.

Još jedan nežan rez na kori

Urushi drveta

Što doneo si davno

sa putovanja

Praviš,

Zbog mojih posuda.

Nakon obavljenog procesa,

Zvanog kurome,

Dobija se stabilan lak

Spreman za upotrebu.

Bez obećanja i verbalnog dogovora,

Ti tu si, da me primerom,

Korak po korak učiš

Postupku popravljanja

Onog što me je radovalo nekada.

Nakon pažljivog čišćenja ivica

Mešavinom laka i pšeničnog brašna

Se spajaju davno razdvojeni delovi

I ćute u Muro komori

Nekoliko nedelja.

Kada je pukotina stabilna

Nanosi se tanak sloj čistog urushi laka,

Duž linija spojeva.

Dok je lak još blago lepljiv,

Zlatni prah se rasporedjuje, obično

Tankom četkicom od bambusa.

Onda opet komora

I još malo čekanja,

Nakon svega, malo poliranja.

I linije pukotina izgledaju

Glatko i elegantno,

A zlato dobija meki sjaj.

Popravljene šoljice

Stoje mi sad u staklenoj vitrini

Da im se drugi dive.

A ja čekam posebnu priliku,

Da zajedno pijemo kafu iz njih.

Vatra sam.

Ne gasi me.

Ukroti me.

Primiri me.

Ljuta sam.

Izvini se.

Pronadji me.

I imaj me.

Tužna sam.

Zagrli me.

Zagrli me.

I voli me.

Ako možeš,

Želim te.

Ako ne,

Ne gledaj me.

Da. Poznaješ me.

A ne razumeš moje razloge.

Kako?

Poznaješ me?

Da.

Ne razumeš moje razloge.

Kako?

Poznaješ me?

Znam da ti si Godo i da nikad nećeš doći

Znam da nisi mog’o, no da li ćeš sad moći

Vetrenjačama leđa okrenuti, ti,

na pravoj strani vetar osetiti

Zašto te još uvek nema i

zašto često želiš da kraj tebe budem nema

Da l’ ikad bićeš tu za mene ako mi zatreba

I najviše od svega,

Što si me i dalje vredan

Mogu sama, al’ da l’ želim,

sa tobom mi je lepše

Kada znam da ne brineš

ako drugi te ne teše

Zagrlio me jesi 

kad mi nisi bio moguć

Bio tu za mene

kad bila potrebna mi pomoć

Odavde mogu sama,

al’ ja bih rado s tobom

Pusti me da pomognem,

nesebično, s Bogom.

Smejem se jer boli me

Smejem se jer teško je

Smejem se jer uživam

Smejem se, ne plašim se

Smejem se jer voliš me

Smejem se jer volim te

Smejem se, još ne vidiš 

Koliko sve to lako je

Smejem se, razumeš me,

sebi to ne priznaješ

Smejem se, ti pratiš me,

al’ navika ti vraća se

Smejem se jer boliš me

Smejem se jer bolim te

Naizgled bez razloga,

Punog srca smejem se

Volim i želim

I volim i te,

Želim da misliš

da ne voliš me.

“Zato, zarez,

kažem svim’

Idem, nađem,

družim s njim.”

Ja da te pustim neću,

pa makar rasli na smeću

i samo nekad jeli glavu teleću

ja da te pustim neću