#vratimise

🤷‍♀️

16. 01 💫

Možda?

Itan je mahao rukama u želji da bude što ubedljiviji: -Moraš da razumeš da život podrazumeva rizik. -Rizik? - upitala je Džesi. Sada ga je slušala sa zanimanjem. Koža joj je i dalje bila providna, a pogled pomalo neodlučan, ali Itan je u njemu naslućivao dobrotu i saosećanje. -Rizik od neuspeha, patnje i gubitka. Razmišljala je trenutak o njegovim rečima. Itan je uporno nastavljao: -Mislim da čovek prvo mora da pati da bi uopšte mogao biti srećan. Mislim da u borbi protiv loših stvari dobijamo šansu da dođemo do sreće. -To je lako reći - primetila je slegnuvši ramenima. -Možda jeste lako reći, ali je istina. -A da li ste vi srećni? Itana je ovo pitanje izbacilo iz koloseka. U prvom trenutku je hteo da izbegne odgovor, a onda se odlučio da bude iskren: -I nisam baš - priznao je gledajući je pravo u oči. -Vidite, ni sami niste u stanju da primenite sopstvene savete! - odbrusila mu je s prezirom. - A pretpostavljam da imate sve: novac, slavu, žene… -Nije to baš tako jednostavno, i ti to vrlo dobro znaš. -Šta vam nedostaje? Uvideo je da je ona preuzela inicijativu. -Ono najvažnije - odgovorio je sa začuđujućom iskrenošću. -A šta je najvažnije? - Šta ti misliš? Ostavila je da pitanje visi u vazduhu, smatrajući da na njega nema odgovora koji bi se mogao izraziti rečima.