Sve to učinio je jedan pogled.
Kada je mina napunjen, kada je kresivo spremno, ništa prostije. Pogled je varnica.
Gotovo. Marijus je zavoleo jednu ženu. Njegova sudbina ulazila je u nepoznato.
Pogled žena liči na izvesne sprave, naizgled mirne, a strašne. Prolazite pored njih svakog dana, spokojno i nekažnjeno, ne sluteći ništa. Dođe vreme da i zaboravite da je ta sprava tu. Idete, dolazite, sanjate, govorite, smejete se. Odjednom, osetite da vas je ščepala. Svršeno. Sprava vas drži, pogled vas je uhvatio. Uhvatio vas je, svejedno zašto i kako, za neki deo vaše misli, koja je oklevala, za neku rasejanost u koju ste zapali. Izgubljeni ste. Upašćete celi. Lanac tajanstvenog mehanizma vas je grabio. Uzalud se otimate. Nikakva ljudska pomoć više ne pomaže. Padate iz jedne mreže u drugu, iz strepnje u strepnju, iz mučenja u mučenje, vi, vaš duh, imanje, budućnost, duša; i, prema tome da li ste zapali u vlast kakvog opakog stvorenja ili nekog plemenitog srca, izaći ćete iz te strašne sprave samleveni ili potpuno preobraženi strašću.
Jadnici, Viktor Igo
