#sasa tkacenko

Photo - Nemanja Knežević, Natalija Paunić

You’re a Giant je prva izložba Voždovačke galerije. U naslovu, izvedenom iz šlagvorta serije The Sinner (2017 - ), ona nagoveštava velika očekivanja, divljenje i potencijalnu najavu nečeg bitnog. Gigant, div ili džin zvuči jednako zastrašujuće i moćno, ne naginjući eksplicitno ni ka dobrom ni ka zlom, odgovarajući i tematici zapleta pomenute serije u kojoj Kora, protagonist, ubija čoveka na plaži nesvesnom radnjom, bez ideje o motivu svog zločina. Posmatrajući savremenu umetnost kako je vidi Adorno, kao obećanje sreće koje se stalno krši i samim tim iznova opstaje, ona je najbliža stvarnosti a najdalja od ostvarenja svog obećanja onda kad je formalno realizovana. Preciznost teme ili ideje uvek je ograničena mogućnostima materjalnog, vizuelnog i verbalnog, primajući uticaje svog realnog okruženja (sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da). Savremena umetnost domaćih umetnika zato nosi sopstveni pasoš. Stanje inercije i mraka često su i tema i forma, propušteni kroz filter lokalne istorije (raspad Jugoslavije i rat) ili osvrta na savremena pitanja (večita tranzicija, imigracija, lični doživljaji). Postavlja se pitanje, gde je tu budućnost? Generacije koje su odrasle u nekom od perioda raspadanja državnog sistema provodile su ili započele mladost u zarobljenom svetu. Mi smo gledali napredak zapadne civilizacije iz prikovane pozicije, slušajući njihovu muziku, s upitnom transformacijom lokalnog identiteta, nemogućnošću poistovećenja, u nasilno formiranim grupama kojima smo birali da pripadamo ili da se oduzmemo, ili da jednostavno odemo, jureći sreću. Takve odluke se donose dugo i teško.   Pojam veličine i snage iz naslova ovde se odnosi na preduzimanje, bez obzira na motiv, sadržaj i posledicu; na želju, pre nego na cilj. Od zamisli do realizacije, u svemu zaviseći od volje ljudi, prilika i toka vremena, You’re a Giant preispituje mogućnost da se nešto desi. Sada je trenutak da spomenemo još jedan poznati motiv iz istorije umetnosti – Kleov Angelus Novus, koji je Walter Benjamin tumačio kao simbol progresa, koji glavom gleda u prošlost ali svejedno leti u budućnost jer od oluje prošlosti više ne može da zatvori krila. Spomenimo ga samo, i nastavimo dalje. * Bežanje u mrak je, u skorijoj prošlosti a i danas, tema i motiv koji vozi domaće umetnike (Ostaje daleko iza nas, beskrajno daleko iza nas, vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak, bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak). Jedna od mojih omiljenih umetnica govori o mraku kao o mestu gde se sve zaista vidi, koje oslobađa od formalnosti i zabluda slike. Ali mrak je i metafora za mesto, ne samo geopolitičko, vec i mentalno; mesto odakle ona dolazi. Mi dolazimo iz istog mesta. Neki idu, neki stoje a neki se vraćaju; a ja bih volela da se vratimo suštini koja nije toliko u slici i toj formalnosti koliko u osećanju. Slobodno sanjamo snove, bez griže savesti i straha da se neće ostvariti. Obećanje je, najzad, iza vidljivog sveta; ali umesto bežanja u mrak, zašto ne pobegnemo u svetlost? Vremenske prilike i dan i noć su u nama. Zašto isti stepen tog dobrog slepila ne bi mogao da se dostigne pred bljeskom, kad si toliko srećan da si skoro naivan? Stvari ne moraju da budu komplikovane da bi bile prave, ne moraju da vuku na dole ako imaju težinu. Kako se otvoriti, ka svemu, ka snu, ka želji, pasti pa ustati, slomiti se pa nastaviti dalje, sesti u rođendansku tortu pa je ipak pojesti, sa sve brašnom, glutenom, šećerom? Kalorije, energija, strast: nežno, direktno, vedro.