i silno želim da

ona tu je;

Svi njeni tragovi

u moru nemirnom

se gube.

I tako svaki dan

uz prasak gromova

ja čujem;

Kad shvatim da je kraj

sve su srušile

oluje.

Pepeo mi prospite vi

kud ona prolazi,

gazila živog me je

i mrtvog nek me gazi.

Nek njeni koraci svi

ugase žar poslednji,

vetar odneće sve u noć.

Bezbroj puta sam

iščekivao dugu posle kiše;

Al' napolju je mrak i fali sunca zrak

jer je nema više.

Tišinu razbija brod što napušta

mirnu luku,

stižu talasi i morske nemani