#prsten

This one is made out of brass with a polished garnet at the tip, all of this is handmade by me and im kinda proud. It could have been better but hey, im still a beginner and i'm learning stuff by trial and error ':D

This one appears very often through the history, starting at the 12th century all the way to the 16th and maybe further. (Take this with a grain of salt, im not a pro historian)

Ta zurka je bila kod njega kuci. Relativno nova kuca koju je on pre mesec dana kupio, samo da bi imao negde da okaci slike pre nego sto odu da se prodaju za milione. Kuca je bila prazna, mozda kauc i nekoliko fotelja, ali zato njeni hodnici su bili prepuni slika. Toliko da su pocele da guse. Jedna za drugom, prelamanje boja, cak je bilo i nesto izmedju ramova svake slike, nesto sto ih je sve povezivalo u jedno. Kako hodas dalje, tako ulazis u pricu, u njihovo postojanje, od pocetka do kraja.

Vec je bilo 10 sati uvece. Nikada nisam voleo takva okupljanja. Ljudi se previse pretvaraju, daju lazne smehove samo da bi se svideli nekom. Sta sam drugo mogao da uradim, nego da uzmem flasu vina, koja su bile tamo besplatne. Dogurao fotelju i seo ispred slika, pokusavajuci da ih skapiram. Da vidim da li drze neko mesto u dusi, ili su samo naslikane jer taj sklop boja i oblika izgleda lepo. Kao baksuz, ona je morala da stane ispred slike. Jeste, izgledala je lepse od nje. Nju su ljudi trebali da naslikaju, barem ce imati neke emocije slika, nece biti prazna. Nece morati da se pretvaraju dok je gledaju, nego ce stvarno osetiti nesto.

Na sebi nije imala nista posebno. Crne, pocepane farmerice, majicu na brtele, takodje crnu, sa Ac/Dc bendom na njoj. Ali je zracila. Istorija nas je vodila godinama unazad, nas dvoje. Nikako nismo mogli da se uklopimo, sve, nekako, nismo imali vremena, nije bilo pravo vreme za tako nesto, ali smo se uvek spajali, isli jedan uz drugo, ispunjavali se na tako dobar nacin. Za ono vreme sto smo proveli zajedno, ona mi je nacrtala milion stvari, odpevala stotine njenih pesama koje sada svi slusaju, a ja sam za uzvrat napisao svaku pricu o njoj, da pokazem ljudima sta propustaju. I oni i ja.

Sela je pored mene, poceli smo pricati o slikama, kako su naslikane, koliko je vremena ulozeno u njih, za koliko ce se prodati. Bilo je 12 uvece, i konverzacija je opet dospela do teme, nas. Meni je vec bila 3 flasa vina, prosto uplasen da nisam zeleo da pricam. Samo sam rekao:"Idem na cigaru jer cu ovde uprljati slike dimom. A mozda se i odvezem kuci, duga je noc bila." Ustao sam iz crvene, preudobne fotelje, krenuo hodnikom punim slika. Svaka se pretvorila u nju, svaka je bila lepsa od prethodne, svaka je podsecala na dan sa njom.

Dogurao sam se nekako do napolje i iz nekog razloga, pored tolikog dvorista, pored svih tih staza, ja sam krenuo da hodam po malo ogradici koja je odvajala bastu od glavnog dela dvorista. Bilo mi je interesantno, bilo mi je nesvakidasnje. Mozda da skrenem um, jer ako padnem, mislicu na bol, ne na nju. Vec na pola hoda ograde, izasla je ona. Kako sam je ugledao i ona se razdrala na mene, zbog mojih budalastina, tako sam se uhvatio za pogresnu sipku i molio se samo da ne upadnem u ruze. Da sam bio malcice brzi i spretniji, upao bih u lale, ili cak mozda i na travu. Ne, ja sam bas u ruze mogao da padnem, njeno omiljeno cvece, pa jos vise da me mrzi ako ih polomim. Nebitno sto cu ja imati oziljke mesecima.

Zastala je na balkonu koji se otvara na ostatak dvorista i punim plucima meni rekla:"Zasto bezis, zasto bezis od svojih problema? Zasto ne zelis da pricas sa mnom, zasto ne dopustis da te volim? Ja sam ovde dosla zbog tebe, ne zbog glupih slika. Ti si mi uvek bio najdraza stvar za gledanje."

Vrativsi se nekako na noge i sa sipkom u rucu, da dam njoj, umesto ruze, rekao sam joj,:"Hana, ja ne znam sta ti mislis o meni. Tebi ne mogu da obecam toliko toga, plasim se da cu te povrediti. Ne mogu da obecam kao sto su ti svi ostali momci. Da imamo decu, videcemo. Da imamo lepu kucu, videcemo. Ali te ja volim, definitivno. To je ono sto mogu odmah da ti dam."

Iz nekog razloga, dok sam to sve pricao, isao sam ka njoj, a ona je polako silazila i legla u travu, negde na pola puta do mene. I tihim glasom, gotovo da sam i ja cuo, rekla je,:"To je sve sto zelim. Ti si sve sto zelim." To me je probudilo vise nego bilo sta. Od alkohola sam pao preko nje, ali dovoljno lagano, da se docekam na ruke i taman je poljubim u celu, a nakon toga joj zadam zasluzen poljubac.

Da, sedim tako satima sa cigarom u ruci, gledajuci dim. Trazim nesto u njemu, gledam da li ce nesto da se pojavi u njemu, ali stvarno, ne zelim nista da nadjem ili vidim.

I dalje sedim tako, obrcem prsten na ruci, gledajuci u njega i razmisljam o tome da cu isti takav dati nekom jednog dana. Koliko je to zanimljiva misao. I tako, setim se tebe.

Tebe, bas tebe. Od svih devojaka setim se tebe. Prsten i ti, nikako ne idete. Da me pitas zasto, tezak bi bio odgovor na to pitanje, misao tebi uopste ne bi bila jasna. Verujem da ces misliti da je odgovor glup, stvarno detinjast, ali je barem iskren sa moje strane.

Sedim tako, pisem i brisem sto napisem, gledam koliko je sati. Da li ce otkucati taj minut koji je namenjen za tebe i nadam se da nece. Da cu sklopiti oci i bas ga propustiti. Da mogu posle da se nasmejem i da kazem da si me prosla za dlaku. To je ono sto me nasmeje u sekundi. Taj tvoj blizak odlazak. Samo tako si nestala. Kao da je neko puknuo prstom, i puf, nema te. Zanimljiva misao kada malo bolje razmislis.

I tako, opet, sedim, mislim o nekim glupim stvarima, tako neke misli ismisljam i cudim se njima. Na to nateraju kasni sati coveka.

I opet sve u nedogled. Slusam muziku, sta ona ima da kaze. Slusam emocije iza nje i nista od toga mi nema smisla.

I onda, tako, setim se da imam toliko obaveza, tako toliko zavisi od mene, i tu, ti dosetas. Sa takvim stavom, hodom, kao da te i nije briga. Kao da ti nije stalo, sto i nije, sto ljudi sve bace u vodu zbog tebe. Kako mozes samo? Kako posle da ne mislim na tebe? Kada u sred svih ti obaveza i mogucnosti, ti postanes moja prva obaveza, moja nada i mogucnost.

Ali ne brini, brzo me prodjes. Koliko usetas, tako i odlutas. Kao i ono pivo od sinoc. Taman hladno i prebrzo otislo da je jedva stvorilo uzivanje i da zelim isto tako, samo drugo. Isto ali drugacije. Ne zelim da ponovo punim istu casu. Ne bih da imam isti dozivljaj, onda nije to to.

I tako, sedim i razmisljam. Tebe uporedjujem sa dimom, pivom, nekim slatkim vinom ako imam para za tako nesto. Isto kao sve to, ti brzo prodjes. Isto kao i moje misli koje su veceras nastale. Neke price u nizu, koje nemaju uopste smisla ili znacaja, ali eto, nadju se za nesto. Valjda ce nekada imati svrhu. A, do tada, ajde da ih nazovemo, prosipanje moje duze kako bi se videlo na sta ona lici i koje boje ona nosi.

Kúpa prsteňa, najmä zásnubného, býva často spojená s prekvapením, tajomstvom a obavou, či trafíte správnu veľkosť. Práve preto vznikol praktický návod od VIPgold.sk, ktorý pomáha mužom aj ženám zistiť veľkosť prsteňa čo najpresnejšie a bez zbytočného stresu.