#poseta

Министар Ђерлек отворио реновиран споменик културе у Брусу

Мештани општине Брус добили уређен Центар за културу

08.02.2024. године - Министар за равномерни регионални развој Един Ђерлек посетио је општину Брус где је са председником ове општине Далибором Савићем отворио Центар за културуна коме је урађена aдаптација и санација кровa. За овај пројекат Министарство је издвојило 2,4 милиона динара. 

„Нама је подједнако важно, поред улагања у путну и комуналну инфраструктуру,  улагање у социјалну инфраструктуру, како би у мањим срединама постојао садржај за грађане. Развојни потенцијали ове општине су сточарство, воћарство, ратарство, пчеларство, али веома важан потенцијал који није довољно искоришћен јесте туризам, пре свега бањски и сеоски туризам. У том смислу наставићемо да помажемо општину Брус јер је проценат депопулације забрињавајући, а желимо да млади остану овде“, изјавио је министар Ђерлек приликом посете Центру за културу.

Током 2023. године у општини Брус је велика количина падавина направила штету на више објеката као и на саобраћајницама. Општина је стога морала да уложи у путну инфраструктуру, док је Министарство помогло издвојивши средства за санацију штете коју је претрпео Центар за културу.

„Захваљујемо Министарству што су издвојили неопходна средства за санирање крова Центра за културу, као и на финансирању плана развоја општине Брус. Сарадња на будућим пројектима ће сигурно допринети даљем развоју наше општине“, рекао је председник  Савић.

У оквиру Центра за културу oпштине Брус смештени су и Завичајно-етнографски музеј, биоскоп, драмски студио и градска библиотека. 

Укупна вредност подржаних пројеката у општини Брус је 3,3 милиона динара. 

Predstavnik japanske firme za akustiku u poseti Kolarcu

Mark Kikere (Marc Quiquerez) iz Nagata akustiksa (Nagata acoustics) će u četvrtak, 27. aprila, posetiti Kolarčevu zadužbine kao prvi predstavnik ove renomirane japanske firme specijalizovane za akustiku koncertnih dvorana. U okviru posete Kolarcu, biće organizovan sastanak Kikerea sa našim timom arhitekata Branislavom Mitrovićem i Dejanom Miljkovićem, stručnjacima za akustiku Draganom Šumarac Pavlović i Miomirom Mijićem, predstavnicima japanske ambasade u Beogradu, kao i sa predstavnicima zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Republike Srbije. Sastanak predstavnika Nagata akustiksa sa našim eminentnim stručnjacima iz oblasti arhitekture i akustike organizuje se u cilju mogućeg unapređenja akustike Velike dvorane Kolarčeve zadužbine.

Firma Nagata akustiks, osnovana 1971. godine u Tokiju, učestvovala je u projektovanju više od 70 koncertnih dvorana širom sveta uključujući filharmonije u Parizu i Hamburgu, sale u Los Anđelesu, Moskvi, Tokiju, Seulu, Marinski teatar u Sankt Peterburgu, Bronfman u Tel Avivu.

Najlepša i najakustičnija koncertna sala u Srbiji je izgrađena 1932. godine u zdanju Kolarčeve zadužbine. Njen tvorac, arhitekta Petar Bajalović je u izgradnji primenio najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena pa se Velika dvorana i danas smatra najakustičnijom koncertnom salom u Beogradu i šire. 

REKORDAN BROJ NOĆENJA U BEOGRADU U 2022. GODINI

Prema podacima Sekretarijata za upravu / sektor statistike Grada Beograda, u našoj prestonici je registrovan rekordan broj ostvarenih noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima u 2022. godini, ukupno 3.180.977 što je za 47% više u odnosu na prošlu godinu i za 18% više u odnosu na rekordnu 2019. godinu.  

Ukupan broj turista u koji je u 2022. godini posetio Beograd dosegao je broj iz do sada rekordne 2019. godine, i iznosi 1.179.889 od čega gotovo milion čine strani gosti, tačnije 982.495, koji su u porastu od 86% u odnosu na 2021. godinu.

„Ovo je istorijski rezultat turizma u Beogradu, koji je dokazao da naša ranija procena o oporavku turizma posle epidemije kovida treba da bude odskočna daska u promociji i prezentaciji našeg grada, što je dobilo potvrdu u apsolutnom rekordu u broju noćenja u 2022. godini.“, rekao je Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.

Najbrojniji turisti u našem gradu u prošloj godini bili su Rusi (87.998), Turci (76.918), BiH (63.062), Nemci (58.654), Hrvati (51914), zatim gosti iz Severne Makedonije (42.560), Crne Gore (42.390), Slovenije (41.924), Grčke (39.390) i Indije (33.706).

Najveći broj noćenja ostvarili su gosti iz Rusije (414.406), Turske (253.956), Nemačke (124.773), BiH (113.401), Hrvatske (104.456), zatim Indije (104.398), Hrvatske (94.427), Grčke (92.857), SAD (86.569) i Slovenije (86.208).