#polunevreme

Jednom mi je jedan čovek rekao da nema ljudskog bića koje ne poznaje tugu niti umetnika koji istu ne susreće svaki dan.

Svakodnevno obitavajući i po više duševnih stanja, umetnik mora biti veliki poznavalac svojih sopstvenih sentimenata koristeći razum i ideju kao sidro u oluji u koju srce može uploviti.

Često sam se susretao sa autorima koji bi grčevito verovali da su pronašli sopstvenu formu preko koje će se izražavati, ne videći lični nedostatak komunikacije sa spoljašnjim svetom.

Rekavši ovo zaključio bih da su umetnici pa i oni nezreli uvek u emotivnoj opasnosti, introspektivno od jame i spolja od tigrova.

Azza recimo je jedan redak primer neuhvatljivog stvaraoca. Slušajući Polunevreme čitavo popodne na ripit i dalje ne mogu da se ukačim na bit pesama iako ista postoji i doziva kao daleki zov sirena. U raspoloženju kompozicija leži raznolikost bogatih zvučnih pejzaža, od kojih su neki: psihodelični, spejs momenti u pesmi Nevreme II, poigravanje na ivici koherentne forme na Nevreme I, kao i nepredvidljive promene pravca u melodiji i podjednako neočekivan upliv novih u obliku duvačkih instrumenata kao i kroz vokalizaciju. Izlomljena i isemplovana struktura pesama evocira hladnu mehaniziranost uporedo obitavajući u mekanoj i vrlo suptilno ukrojenoj melanholiji koja paučinasto prožima sve pesme na Polunevremenu i uz sve to slušalac ne može da porekne velikodušni humor koji zrači poput kojekakve vesele mijazme i to možda iz samog autora. Spremite Se Da Budete Zapanjeni je neodlučni lični fejv trek na ovom izdanju, sa sjajnim uvodom koji se fantazmagorično prikrada, pretvarajući scenu u psihodeličnu zamagljenu luku u kojoj autor čas peva zajedno sa obližnjim sirenama, čas pokušava da popravi svetlo na svetioniku i sve to u mekanoj tuzi/sreći kakvu sam čuo recimo kod Jeff Manguma.

Uticaji su vrlo diskutabilni. Među domaćim autorima ne mogu naći sličnih osim recimo što me pesma Pčelica podseća na nešto što bi Vlada Divljan možda napisao. Od stranih izvođača, pronalazim uticaje ranih albuma Folk Implosion-a, Flaming Lips-a, Boards Of Canada, Mercury Rev-a kao i melodičnijih radova Aphex Twin-a. Između ostalog ovo izdanje bih pohvalio na dinamici, kao i na evidentnom bogatsvu zvuka. Isto moramo imati na umu razliku između autora i dela, što je za slušanje muzike Aleksandra Petkovića koji stvara pod monikerom Azza, vrlo bitno. U muzici se može dodati još i treći faktor koji je upravo, moniker. Primer varijacije ovoga jesu Gorillaz. Dakle, u zaključku Azza je muzički entitet koji postoji kao deo kolektivnog stvaralaštva Aleksandra Petkovića, čoveka iza monikera koji je zapravo stvaran lik i sa kojim mogu izaći na čaj ili sok svakodnevno, dok je Azza neuhvatljiv poput duha neonskog svetla na kiši, pomilovao mi je srce i opet nestao (ahhh). Jer Azza poput nas poznaje tugu, ali poznaje i sreću, zato se ponekad i osmehne (duplo ahhh).

Jedan čovek je rekao da nema umetnika bez tuge. Jedan čovek je isto rekao da su ljudi divni, ali da ne umeju da pokažu to, Aleksandar me je upoznao sa Azzom i mislim da je to dovoljno!

(A H H H H H H)

U nastavku teksta pročitajte minivju sa Azzom.

dubak: Zdravo Azzo, kako si?

azza: Zdravo doobaktoomuchi, evo ok, ništa specijalno.

dubak: Kad je Azza nastao i zašto se zove Azza?

azza: 2018. kad sam izbacio taj prvi album je nastao azza, a za ime, znaš kako - više ljudi koji se međusobno ne poznaju su mi smislili taj nadimak. Da sam znao da ću raditi na, sada evo već trećem izdanju odabrao bih bolje ime ali jbg.

dubak: Da li je Azza weeb?

azza: はい (da). Za razliku od tebe, nemam problem da to priznam u javnosti! Razbijam čaše u kafani i onda dođem kući i igram nintendo, u čemu je problem?

dubak: Zašto Polunevreme?

azza: Dosta pesama sa albuma se vrti oko vremena, a imam i jednu pesmu o fudbalu pa kao eto. Mada, vi to ne biste znali pošto je pevanje dosta nerazumljivo, a lyrics nigde nisam stavio. Iskreno, to mi je i dalje vrhunski naziv i valjda ću smisliti bolji.

dubak: Da li muziku treba stvarati zbog sebe ili zbog drugih?

azza: Šta god od ta dva te zapravo natera da na njoj radiš. Bukvalno.

dubak: Omiljeni strani izvođači?

azza: Bili Ajliš i Melani Martinez (sestra mi je rekla da to napišem). Ok, zaslužuješ bolji odgovor, evo šta dosta slušam u zadnje vreme - Clarence Clarity, Yves Tumor, Kirin J Callinan, JPEG Mafia, Machine Girl i tako neke ekstremne pop stvari koje me podignu iz mrtvih.

dubak: Omiljeni regionalni izvođači?

azza: Ferus Mustafov i Ferus Mustafov. Pozdrav za druga Paju.

dubak: Lets make pop cool again and rock, dangerous?

azza: Again? Pa već ima dovoljno cool pop-a i dangerous rock-a. Nema tu again, to samo ide druže! Prekini da budeš nostalgičar, doobaktoomuchi, i idi slušaj Machine Girl, evo ja ga upravo slušam.