It was held today.

Ring

Azazel and Marfi

Od tebe već odavno nema ni glasa. Opet si pobegla. Ne krivim te, ja sam taj koji uvek sjebe stvari. Rekla si da nije naše vreme i otišla. A sećaš li se koliko smo se čekali? Znam da si uplašena ali ti to nikada nećeš priznati. I ja sam bio jer sam znao da će neko morati da ode. I bolje što si to ti. Možda si spasila oboje. Pošto tebe nema da pitaš, sam ću ti reći kako sam. Odlično. Pre prve kafe mrzim ljude. A posle nje samo sebe. Da, mrzim svako novo jutro. Mrzim ga zbog pesme koju si pevušila i koja još uvek odjekuje stanom. Tu djavolju melodiju ne mogu da izbijem iz glave. Iznova i iznova je puštam tačno do onog dela gde zaboraviš tekst. Proganja me. Znaš, dobro je što moja maska ne pada pred ljudima. Oduvek sam znao da se sakrijem od drugih. Samo si ti umela totalno da me ogoliš. Kada se vratim u stan i melodija krene, maska lagano sklizne sa lica i razbije se o pod. Stotine sitnih krhotina me režu i uvlače se pod kožu, tamo gde si nekad bila ti. Nastavio sam bez tebe. Ne znaš ti kako se ja ispričam sa tobom kad nisi tu. Kako te pomno slušam kad ne pričaš i kako grlim prazno mesto koje si ostavila. Super mi ide. Cigarete i konjak su mi postali baš dobri prijatelji. Ne brini, i dalje sam ti veran. Samo mi rub čaše i filter cigarete ljube usne. I tako će i ostati. Pisaću ti još draga a ti nemoj da odgovaraš. Dopusti bar da zatvorim vrata na koja si izašla.