Jesi li ikada…? Ne, ne, ne, bolje da ne pitam. Lakse je smatrati život jednostavno  čajnikom i šoljom, zar ne? Ipak je tako svrsishodnije tumačiti svakodnevnicu. Međutim, opet moram da pitam: Jesi li ikada, pod svjetlošću novih vremena pomislio da si samo jedan mali obični NPC automat?

Generalizujmo! Ljudski je…

            Dozvolite da se pojasnim prvo. NPC lik je definisan kao lik…

Zašto sam izabrala autentičnost umesto uklapanja

Mnogo godina osećala sam se kao riba bez vode, ali sam očajnički želela da pripadam jezeru. Odrasla sam želeći da budem ‘normalna,’ da se uklapam i budem nalik svim ostalim ljudima.  Kao rezultat svega toga, nisam bila u dodiru sa onim što ja zaista jesam, zato što sam mislila da ne postoji drugačiji izbor.

Put je bio jasan: nađi muškarca, skrasi se i pripremi za porodicu. Bavi se poslom za koji…

Svima koji se petljaju u - kao npr. da li ce homoseksualac biti ili paradirati. Ko je ‘musko’ a ponasa se kao zensko i obrnuto. Ko se oblaci u odjecu suprotnog pola, ko mijenja svoje tijelo. Ko se sminka, ko ne. Ko ce koga voljeti, ko ce sta jesti, ko ce na koji fakultet ili ce pak na selo da se bavi uzgajanjem stoke. Ko se sa kim spetljao, sa koliko godina je rodila. Da li ce neko imati otvorenu vezu ili cak vise partnera. Da li neko bjezi sa casova, ima slabe ocijene. Da li slavi slavu, koga zove na slavlje ili ne zove. Da li je neko sutljiv i manje socijalan. Da li se drugacije oblaci. Da li ima interesovanja koja vama nisu uobicajna. Kakvu muziku neko slusa. Da li neko bira ili bi izabrao ista drugacije od vas. Drugacije po vasim licnim standardima. Misljenjima. I vi grijesite. Pustite druge da grijese na svoj nacin. Ili ce dobiti lekciju iz toga ili ce uzivati u zivotu.

Po tome smo svi isti u sustini.

Prestanite dopustati svom strahu da odredjuje druge. Time dopustate da vas to takodje kontrolise i gusi, samo manje nego druge. Ko ste vi da nekom branite ili namecete nesto sto vi vise cijenite? Da li ste ikada bili na mjestu te osobe, borili se sa njihovim bitkama iz njihovih cipela, bili tu kad je najteze, kad su se smijali, kad su grlili? Da li ste im pomogli da se provuku kroz zivot i da rastu kao osobe?

JEMAVEC: To je značilno vprašanje in me nič ne preseneča, da si ga zastavil; ne veš namreč, kaj pomeni biti pripadnik naroda, ki je bil stoletja predmet zatiranja, ki je moral v stoletjih usmerjati vse svoje sile k temu, da se je sploh ohranil kot etnična individualnost.

DAJAVEC: Pa saj imamo v Sloveniji danes enajst pragozdov. Njihova skupna površina sicer ne presega tristo petdeset hektarov, vendar tudi to ni tako malo.