#hobp

(objavljeno 19. novembra 2022.)

Pre neki dan je bio svetski dan hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i tim povodom su, kao i svake godine, objavljene nove smernice za dijagnostiku i lečenje HOBP. Neću sada pisati o tome, moram detaljno da ih isčitam, već ću se dotaći nečega u vezi HOBP a to je - dispneja. 

Dispneja bi se na srpskohrvatski mogla prevesti kao "teško disanje". To je osećaj koji imaju pacijenti koji boluju od HOBP (ali i od astme i akutnog bronhitisa) i koji nije posledica sniženog kiseonika u krvi (koji kao posledicu ima tahipneju - ubrzano disanje) već nečeg drugog. 

Da počnemo od normalnog disanja. Pojednostavićemo zapreminu pluća kroz ovaj obojeni (skoro pa) pravougaonik. Zeleno je onaj deo koji izdišemo i udišemo kada normalno dišemo. Žuto i plavo su zapremine koje možemo forsirano udahnuti odnosno izdahnuti. Crveno uvek ostaje u plućima. 

To izgleda ovako: normalan udah je od tačke A do tačke B, normalan izdah od tačke B do tačke A. Forsirani udah je od tačke A do tačke C, a forsirani izdah je do tačke D. Ponavljam da crveno uvek ostaje u plućima jer pluća pri disanju nikada ne kolabiraju potpuno i to je normalno. 

Kada dođe do opstrukcije disajnih puteva, recimo kod pogoršanja astme, onda ovaj crveni deo raste jer se vazduh zadržava u plućima. Tada pacijent ima utisak da ne može da udahne koliko mu treba (pa ide u žuto) a izdah produžava u pokušaju da što više vazduha izbaci (ide u plavo). 

I to je dispneja - teško disanje zbog zadržavanja vazduha u plućima ("hiperinflacija pluća"), pacijent forsirano diše, koristi pomoćne disajne mišiće, zamara se i to traje (a može i da progredira) dok ne proširi disajne puteve (npr. pumpicom) kako bi izbacio višak iz crvene zone. 

Nakon primene leka stanje se vrati na korak 1 i pacijent koji ima astmu počne ponovo normalno da diše. No pacijent koji ima HOBP nije te sreće. Njemu je ovo na koraku 2 stalno, ireverzibilno stanje. Vremenom se organizam adaptira pa je i dispneja manje izražena. U mirovanju. 

Pluća su pasivni organ i njihova zapremina zavisi od zapremine grudnog koša. Kako bolest tj. HOBP progredira tako se povećava pritisak unutar grudnog koša i on se polako širi pa vremenom dođe do koraka 3 gde vidimo da pacijent nema nikakve koristi od tog širenja, već naprotiv. 

To širenje je isključivo na račun crvenog dela koji ne učestvuje u aktivnom disanju, pa se dispneja pogoršava. I to je posebno izraženo u naporu, što je prikazano na koraku 4, kada se taj crveni volumen dodatno povećava i pogoršava već izraženu dispneju kod pacijenta.

Ako dodamo krivulje disanja, to izgleda ovako. To možemo i demonstrirati: udahnite na puna pluća, do kraja, i onda dišite samo plitko - kratko izdahnite, pa opet udahnite. I tako dišite minut, ne mora duže. Eto to je dispneja, tako dišu pacijenti koji imaju (tešku) opstrukciju.