#frenki

Ulice su mokre Frenki

Sneg se topi

Led se topi

Benzin se ne topi

Benzin se razliva u duginim bojama

Pop art na asfaltu

Da sam slep

Po mirisu bih znao da prolazim pored Novog gradskog groblja

Ne smrdi na leševe

Ne smrdi uopšte

Miriše na borovinu

Zato sam često tužan pred Novu godinu

Podseća me na sahrane

Točim jebene suze

U papirne ubruse Frenki

Ne mogu da stanem

Treba mi dobra knjiga

Da mi bude bolje.

Upoznali smo se na netu Frenki. Poslao sam joj sliku svog kurca, na brzinu fotkanu.  Ona svoje sise Kako teško vise. Nisam puno dužio. Odma sam je skužio. Izašli smo do grada. Sedeli smo u nekom kafiću.  Bilo je jako dosadno. Bar meni. Rekla je — Hajde. Idemo. Znam jedno mesto skriveno.

Kurac je tih dana bio na ceni.

Hodao sam pored nje šmekerski Ustvari jaja su mi cvilela kretenski I tužno Pravdala se kako su joj matorci kod kuće. Ali da možemo tu iza stepeništa u prizemlju. Dobar je štek. Zgrada je imala šmek na vlagu. I ustajalost blagu.

Malo smo se vatali. Otkopčala mi je šlic i klekla. Rutinski ga je strpala u usta, povukla nekoliko puta I tada nas je prekinula komšinica iz prizemlja. Rekla je — E deco ja to nisam tako u vašim godinama. Baš nas je sasekla. Izašli smo iz zgrade, Ko miševi pokisli Nešto se stisli, grlili Krili se od blama  obećala je da će me pozvati čim pre. Meni je bilo sve jedno.

Nisam joj napunio usta, Kao da nisam obeležio teritoriju.

Ujutro će me već zaboraviti. A ja nju tek.

Ili bih.

Da nisam nekoliko godina kasnije ponovo video sliku svog kurca na ekranu sa sve otkinutom dlakom preko glavića.