#dalije

Valjda sam završila ovaj self pity party, i da se vratim temi! Tema je retrospektiva druge polovine 2020 (ukrala ideju od floradele https://floradela.com/moja-basta-letojesen-2020/). 

Krajem juna, počele su stidljivo prve dalije, scabiose i larkspur koji su inače bili divni, winter sowing se isplatio u oba slučaja. Kreću i prvi cvetovi gaure i verbene, ove dve biljke su toliko zahvalne i ne znam više koliko puta ću da trubim da ih zaista morate imati u bašti.

U jednom momentu krajem jula, delovi bašte su izgledali kao da je jesen stigla.

Uspela sam da odgojim rhodociton iz semena, dugo mi je bio na wish listi. Nažalost moj jadničak je trajao kratko, očigledno nije bio zadovoljan tretmanom u visećim saksijama (koje su se po letnjoj žezi često isušile potpuno), ali ipak me obradovao sa par cvetića. Vredelo je.

Početak avgusta i dalije kreću punom parom, pridružuju se i kosmosi. Procvetala mi i prva hajdučka trava iz winter sowing ture, pastelne nijanse su me oduševile pa sam na jesen posejala još i lepo napreduju.

Još jedan eksperiment prošle godine je bio leptirasti grašak Clitoria ternaeta. Biljke su lepo krenule ali nakon što sam ih prebacila u baštu su jednostavno stale, par cvetova svega bilo, suzdržavala sam se da ih berem jer sam htela barem seme da sačuvam za sledeću godinu, i to je bilo jedva. Navodno ih treba zalivati svaki dan kada su letnje žege. jednu od biljaka smo mama i ja izvadile u saksiju na kraju sezone da je pokušamo sačuvati preko zime, jer je leptirasti grašak trajnica u južnim krajevima odakle potiče. Videćemo da li će nam uspeti!

U avgustu se razgoropadila smeđooka Suzama (rudbeckia triloba) a pored nje ne zaostaje brazilska verbena (verbena bonariensis), žuto ljubičastom duetu se pridružila i gaura Summer Breeze.

Početkom septembra u drugoj bašti (kod mame) je sve gorelo u žuto, crvenim i oranž tonovima. Rudbekia i helenium su vatrena kombinacija. Kreće sa jesenjom setvom digitalisa, a malo kasnije sejem i larkspur, orlayu, kandilicu, daru, skabiosu...

Sredinom septembra su krenule sa cvetanjem i japanske anemone. Dugo sam patila što nisam mogla da ih imam, ali ne ide na pesku, tek u ovoj bašti gde je glinovito i vlažno rastu kao pomahnitale i šire se na moju neizmernu sreću.

Početak oktobra i imam toliko dalija da najzad mogu da se igram sa aranžiranjem. Cvetaju mi najzad i dugo očekivane Watying Mathilda dalije. 

Rudbekia polako posustaje, ali je i dalje zanimljiva sa crnim lopticama koje su ostale nakon otpalih latica. Cardiospermum koji se sam rasejao se dokopao sunca i polako protkao svoje nežne grane i oktio verbenu i rubekiu zelenim lampionima. Gaura i anemone i dalje ne posustaju. Sejem ukrasni grašak.

Pred kraj oktobra uvlači se u vazduh neki nemir jer se neizbežno bliži kraj sezone, i svaki dan bez mraza je dobitak jer još uvek mogu nabrati naramak dalija koje kao da tek sada žele da cvetaju ludo.

Početak novembra, sadim lukovice lala, narcisa, patuljastih irisa, krokusa i muskarija. Patuljaste irise sam morala da jurim ponovo, ali zahvaljujući divnim ljudima sa IG koji su mi dojavili i drugarici koja je otišla da ih kupi proleće neće propasti! I dok lukovice ušuškane čekaju svoje momenat, bašta posustaje. Tu i tamo koji cvet anemona, scabiose, dalije koje sam uspela sačuvati zahvaljujući mojoj mami jer ih prekrila najlonom kada je naišao prvi mraz.

A kako ova letnja noć ne bi bila skroz crna, dodala sam Totally Tangerine i Sarah Raven dalije u bojama zalaska sunca sa par vazdušastih čokoladnih oblačića daucus carote. Svaki recept ima tajni sastojak, a to je ono nešto neobično, u ovom slučaju zelene bobice vinobojke.

Nakon batata, trebalo je vaditi dalije i to smo uradili iz dva puta. Odlučila sam da ih odmah izdelim na krompiriće umesto na proleće. Ceo proces je potrajao, prvo pranje pa sušenje, onda satima seckanje, pa sušenje ponovo, pakovanje...držim palčeve da većina preživi do proleća.

Sakupila sam i nešto semena pa se radujem novom projektu sledeće godine.

Mnoge lukovice su krenule već sada prevarene lepim vremenom, visibable, krokusi, narcisi i irisi vire iz zemlje. Sklonila sam saksije na suvo mesto do proleća kada ću krenuti da ih zalivam, ovo posebno važi za lale.

Za one koji ne znaju, za muskari je sasvim normalno da izbaci listove već sada, zima mu ništa ne smeta. Znam da sam ja paničila prvi put haha.

Jedan od važnih poslova je i sakupljanje semena! Kosmosa imam dovoljno da posejem livadu!

Presadila sam otporne jednogodišnje cvetnice koje su imale puno vremena da razviju koren do zime. Na slikama ispod je Nigella, Orlaya i divlja šargarepa Dara. Ako se neko pita zašto imam žicu na zemlji, odgovor je tri slike ispod.

Moja najveća štetočina Ozi, jer svaka uzdignuta gredica je njemu wc. Nemam ja problem što on prihranjuje biljke, nego ih rasčeprka i male biljke stradaju. Ispod još jedna divna slika iz bašte, slika komposta. Sav kuhinjski i baštenski otpad se pretvorio u nešto najbolje čime možete obogatiti svoju zemlju.

Sredinom marta su stigle dalije. Ubrzo sam stavila nekoliko krtola na naklijavanje sa idejom da uzmem reznice i povećam broj biljaka.

Način na koji sam radila je sledeći (ja kao veliki ekspert delim savete), u plitke posude sam stavila zemlju za cveće pomešanu sa dosta perlita, cilj je bio da bude vazdušasta, pa sam krtole samo ugnezdila u tu zemlju. Nije potrebno zatrpavati ih jer je ovako puno lakše uzeti reznice kada se sve lepo vidi. Ostavila sam ih na prozorskoj dasci, a od dole ih grejao radijator, i svaki dan sam ih prskala vodom.

Naoružajte se strpljenjem ili kao ja svaki dan buljite u krtole. Kada se pojave prvi izdanci sačekajte da porastu 5-8cm pa ih pažljivo oštrim nožićem skinite sa krtole ali tako da na reznici ostane i mali delić krtole, prva je najteža! You tube je tu bio od velike pomoći pa savetujem da ceo proces najbolje prvo negde pogledate.

Meni je mali procenat reznica preživeo...ali zato sam i na drugi način rešila da povećam broj biljaka, deobom krtola. Unela sam ih na sobnu temperaturu da ih malo probudim, svaki krompirić je potencijalno nova biljka, ali samo u slučaju da ima izdanak i da mu vrat nije polomljen. Možda na prvu zvuči komplikovano ali je meni ovo upustvo prilično pomoglo pa ću ga ostaviti i vama. Nakon deobe, krtole posadite u saksijice, ali nikako prevelike jer dok zaista ne izbace listove, svaki višak vode je opasnost od truljenja. Savetuje se presađivanje u broj veću kako rastu.

Druga polovina aprila, još uvek nismo zavšili, i još uvek sve dalije držite unutra. Ako je napolju preko dana toplo, iznosite ih da uživaju na suncu a za veče vraćate unutra.

Moje posađene u saksije lepo napreduju i već su dosta visoke, i sada je vreme da sve to što je poraslo odsečete...da, ne šalim se. Ako želite više cvetova a ne jednu dršku od metle, vreme je da stisnete zube ili oči i odsečete sve iznad prvog para listova.

Već 19 dana nakon seče dalija nove grane su lepo porasle, kao dokaz imam fotografiju iznad!

Sredina je maja i strpljivo čekam da se vreme stabilizuje i da najzad prebacim dalije sa intenzivne nege u baštu pošto polako prerastaju svoje saksijice i prave gužvu, sada ih već drzim napolju ali unosim samo ako je zaista hladno.

Kraj je maja i sve dalije su posađene napolje! Fotografija ispod je grupna pred sadnju. Jedino reznice još uvek držim u saksijicama pošto su male, njih sam dosta kasnije presadila u baštu.

Polovinom juna su krenule neke da cvetaju, a od avgusta su uveliko u cvetu i tako će biti do prvog mraza. Sav trud se i zaboravi kada stignu cvetovi (tek sada kako pišem shvatam koja je to avantura bila), i posle ovog predugačkog teksta ostavljam fotografije da uživate! P.S. naravno ovo je teži način, možete jednostavno sačekati lepo vreme u maju i direktno krtole saditi napolje...

Zvezde nežnijeg su dalije Cafe au lait i Shiloh Noelle, kosmosi, cardiospermum, tu i tamo koja grančica ljubičastih papričica, divlje šargarepe, cinije i brazilske verbene.

Pošto su mi ostale dalije vatrenih nijansi, njih sam bez bilo kakvog zeleniša bućnula u drugu vazu.

Jul je doneo prve dalije. Nekoliko imam u gradu a većinu na selu kod mame. Posađene su na jako različitim zemljištima i to se baš vidi na njima. Ne sviđa im se pesak iako sam tu dodala glistenjaka, možda im se ne sviđa ni što su na direktnom suncu ceo dan mada sam računala pošto su iz Meksika da im to nije problem...samo one su ustvari holanđanke.

A ove, u gradu na glini za koje sam se plašila da će istruliti ako bude puno kiše, rastu kao iz vode. Zelene, zdrave, stabljika debelih i previše.

Prve su cvetale Totally Tangerine, svrstavaju se u grupu čiji cvet podseća na anemone. Cvetaju puno, ali sam se iznenadila koliko su niske, ta informacija mi je promakla dok sam birala. Bez obzira, mislim da su vrlo simpatične i sledeće godine ću ih posaditi u velike saksije.

Polako je krenula da se otvara Cafe au Lait čija dva cveta sam već ubrala za vazu da bi mogla da odmaram oči na njenim raskošnim laticama.

Jedna jako simpatična i mala dalija koja mi je ovih dana procvetala je Burlesca, kada sam je birala bila sam opčinjena geometrijom njenih latica.

Cvetaju mi duplovani kosmosi, i jako mi je žao da ih berem iako sam ih namenila za to. Odluka je pala da ću ih ostaviti da im sazre seme pa sledeće  godine neću morati vagati da li brati ili ne, jer ću imati puno više semena.

U cvetu su još cerinthe, dragoljub, scabiose i divni Thalictrum.