#1977.

The flags of the world in an Atlas from 1977.

Ispovest V. S. (17) iz Beograda, 1977.godine

Prvi put sam ga videla na jednom koncertu u ,,Skenderiji", kada je svirao sa grupom Jutro. Sećam se da sam uzviknula ,,Jao, što je sladak!" i momentalno se zaljubila. Bože, koliko to traje, eto, od sedamdeset treće...

Onda je došlo Bijelo dugme, ploče, televizija. On je postao slavan, a ja sam, kao i mnoge druge devojčice, počela da lepim njegove sličice u svoj dnevnik. Upoznala sam ga tek 4. marta 1977, posle beogradskog koncerta. Bila sam, kao i uvek, ludača, obučena u belo kô mala narkomanka. Sedela sam u prvom redu i toliko plakala da su se redari na kraju sažalili i pustili me iza bine. Ne mogu da ti opišem kako sam se tada osećala. Shvatila sam da od svega toga ne može da bude ništa, ali, znaš već - tu ne radi razum, nego srce. Posle koncerta odvezli smo se u Splendid da se presvuče, a onda smo bili na večeri u Šumatovcu, pa u Grmeču. Bila sam na sedmom nebu.

Kasnije, kad smo se već zbližili, svi su mu govorili: ,,Takva riba ti je potrebna, mlada, neiskusna", ali on nije ništa preduzimao jer je znao da sam uvek njegova, da ga čekam i da ću ga uvek čekati. Govorio je: ,,Ti si svesna da mi ovaj poziv ne dozvoljava da imam samo jednu ribu. Previše sam izgubio da bih to smeo da dozvolim. Brak je, po meni, jedna vrlo nehumana stvar. Ja sam muškarac, ja mogu da imam hiljadu žena, a ti treba da imaš samo jednog muškarca." Znam šta je pritom mislio: da je to trebalo da bude on. I, što je najgore, bio je...

Kada sam prvi put bila u Sarajevu, morali su da me guraju u avion koliko sam plakala. Prva dva dana uvek je bilo super, a onda bi počeo da ujeda. U jednom trenutku shvatiš da možeš i ti njemu da značiš, napališ se, onda te ostavi ko budalu... Ipak, uvek je znao da se lepo rastane sa mnom, da bi me sačuvao i za sledeći put. A to da sam ja velika glupača, to ne moram da ti pričam: kad dođe, ja sam presrećna. Nije mi potrebno da budem s njim više dana, dovoljno je samo da ga vidim.

Jedne noći, htela sam da se bacim sa terase. Sva uplakana pozvala sam ga telefonom: on je shvatio kako se osećam i uspeo da me odgovori. Ali ja znam da to nije rešenje. Moram da prekinem. Ovo me boli, grize, ujeda... Ipak, volela bih s njim da imam bebu. Misliš da je to glupo? Ne znam, možda i jeste, ali strašno bih to volela...

On mi znači apsolutno sve. Kada bi me sad pozvao i rekao: ,,Ostavi sve i dođi", ja bih sve ostavila. Možda je to do moje sujete, sve frajere koje sam želela imala sam, ali svi mogu da budu samo šetači i ništa više. Svaki frajer bio mi je bez veze. Ali imaću i njega. Kad-tad!

Zašto ga volim? Zato što je lud. Lud je sto posto!