učinio da očevi ih vole

davnu ljubav da im vrate

i da mirno žive svoje sate

neparan, zivi moje milo ,kao da me nije bilo

da si tu, 

da si neko moj, 

da se opet ne plasim nicega, 

da se smejemo zajedno, 

onako iskreno, 

jer je jedino sa tobom tako. 

Odavno smo mi izgubili smisao svega, 

tu smo i izgubili jedno drugo 

i tu sam i ja izgubila sebe. 

I jos uvek se trazim,

ali plasim se da si sve moje odnela sa sobom

i sve dok nisi pored mene 

ja necu naci sebe.

Lutacu sa tobom,

po kafanama i klubovima,

drugim gradovima,

oseticu svaki osmeh,

a i bol.

Oseticu sve.

Tako je valjda,

čekajući nekog 

na peronu

koga dugo već

nema

razmišljam

o Bože

zaboravljam miris

njegov

zar je već toliko

prošlo

Jedino mozda to da si ostala najljepsa medalja

iz najljepseg rata