Dec 13, 2018
Sumatra - MiloΕ‘ Crnjanski
Sad smo bezbriΕΎni, laki i neΕΎni.
Pomislimo: kako su tihi, sneΕΎni
vrhovi Urala.
RastuΕΎi li nas kakav bledi lik,
Ε‘to ga izgubismo jedno veΔe,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega teΔe!
Po jedna ljubav, jutro, u tuΔini,
duΕ‘u nam uvija, sve teΕ‘nje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zaviΔaja, treΕ‘nje.
Probudimo se noΔu i smeΕ‘imo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledenegore, blago, rukom.
