Nessko

Najviše volim da pišem reportaže. A najređe imam prilike za to. Jasno i zbog čega. Zato koristim priliku da na dan iskrcavanja u Normandiji objavim jednu lepu priču baš odatle:

U društvu koje legende pretvara u politički program, a epske pesme u istorijski izvor, svaka činjenica postaje neprijatelj. Srbija već decenijama živi između izmišljene prošlosti i konflikata koje takva prošlost neumorno proizvodi.

Iza političkih razlika u Srbiji i Crnoj Gori krije se isti obrazac — odsustvo odgovornosti, morala i granica. Tragedije se koriste kao sredstvo obračuna, a institucije se povlače pred interesima moći.

Predsednik Srbije celokupan svoj imidž kao političara gradio je oponašajući Josipa Broza Tita, nadajući se njegovoj slavi i državničkom ugledu. Vučićevi potezi u poslednje vreme, međutim, posebno u sferi međunarodnih odnosa, više odgovaraju drugom balkanskom socijalističkom lideru.

Najnoviji združeni napad Sjedinjenih Država i Izraela na Iran i odgovor Teherana ponovo su aktuelizovali pitanja o učinkovitosti svetskog pravnog poretka. Kada formalni mehanizmi zakažu, imamo li luksuz da principe stavimo ispred nužnosti?

Deklarativno za Evropu, a realno u regresiji, i Srbija i Crna Gora nalaze se – svaka na svoj način - u sudaru suvereniteta i Crkve, i agresiji geopolitičkih tutora. Ključno pitanje nije ko je formalno bliži EU, već ko je spremniji da raskine sa praksama koje Evropu svode na izjavu.

Nova kolumna na portalu:

Selektivno sećanje obeležje je srpskog društva i naroda još  od epskih narodnih pesama u kojima su stvarni osmanski vazali proglašeni za mitske anti-osmanske junake, pa do novokomponovanih poskočica kojima se veličaju ratni zločinci i ubice na izvitoperenoj nazovi-verskoj manifestaciji. Od pre početka raspada SFRJ to se izdiže na nivo nacionalne mantre, i u „koaliciji“ sa lažima, izmišljenom istorijom i najneverovatnijim konstrukcijama zauzima svest većine namerne da obnovi nekdašnju slavu, kolikogod da je slava izmišljena.

U sad već tradicionalnoj postbožićnoj poslanici pozabavio sam se ujedinjenom Evropom i našim mestom u njoj, pod parolom „pametan ne ponavlja greške, budala ih ponavlja do u nedogled“, te da današnji raspored evropskih političkih zvezda mora da se iskoristi.

Tema „dušu dala“ za kolumnu, pa kako da je zaobiđem? Šta, u stvari, stoji iza Vučićeve „ideje“ o grupnom ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u EU?

Već četrnaesti mesec, iznova i iznova, ponavlja se ista slika u Srbiji: građani zahtevaju odgovornost za novosadsku tragediju, a vlast igra i po ivici građanskog rata, samo da odgovorne ne isporuči

Pred čitaocima je kolumna sa dosta satire, jer je pitanja kojima se bavi – normalnom čoveku nemoguće da gleda bez smeha i podsmeha. Ipak, problem koji stoji u pozadini je kudikamo ozbiljniji, i preti da posle smeha donese suze.