Ljuba Rankovitschs Gemütlichkeit

Sofi Tukker sam poslušao slučajno, KEXP session. Sumanuti aranžmani i koreografija, dens i tehno i latino i šta sve ne, ozbiljno sviranje i pevanje, veselo i lepršavo, ali ne plitko, ne usiljeno, i sa puno talenta. Deluju mi alternativno iako se radi o grupi koja nastupa pred desetinama i stotinama hiljada ljudi. Nema foliranja, sve je onako kako vidiš i čuješ. Ili makar ja to tako percipiram.

Evo ovaj novi spot u kome njih dvoje glue glavne uloge, za pesmu koju znam od ranije, i njihov opis o čemu se tu radi: 

Jacaré means alligator in Portuguese but it's also a derogatory word for women who like women. We wanted to take the word and flip it into something positive and joyful rather than a term used as an insult or threat. This song is super fun and sexy and inspired by our time in Brazil. We wrote the lyrics together with our long time collaborator and friend, the Brazilian poet, Chacal. It's been a highlight in every DJ set we've done recently. It's a celebration of Brazil, of women and the LGBTQ+ community ;)

Zbogom predivna ženo.

Iggy Pop live for 6 Music (Full performance & interview) 

Pored ovako dobro odsviranog, otpevanog, produciranog, audio i video snimljenog etc (svi ostali zanatski aspekti: čista 10ka), i samog contenta koji je bezobrazno cool, i Igija koji osim što je napravio sa-vr-šen album (Free, slušam ga u kolima već mesecima čini mi se) još se ističe i kao prvorazredni storyteller - pitam se, kako pored ovako perfektnog 50tominutnog doživljaja, neko može da troši svoje vreme na reality besmislice, politička nadmudrivanja i ne-znam-ni-ja-šta... just sayin’.

Odgledao sam to što ima epizoda od Babylon Berlin; prijalo je par večeri posvetiti ovoj seriji čiji zaplet je  - što se više bliži kraju druge sezone - sve više na nivou ‘ma hajte molim vas’. Ipak, na prijatnost to ne utiče - dovoljna je Liv Liza, i prestilizovana Berlinska dekadentna epoha, da nadomeste falinke koje bi me kod nekog drugog šou-a nervirale. 

Sviđa mi se kako je turbulentni period predstavljen, sve je tu - i komunisti, i nacisti, korumpirani panduri, mladi zanesenjaci, prostitutke, umetnici, i običan siromašan svet na svakom koraku.

I nameće se poređene sa Senkama nad Balkanom - isti period, ista igra, slični učesnici, doduše kod nas tek čkiljava svetlost periferije naspram blješstavila svetske metropole.

Nick Cave, Beograd 2017

Kao da tu ima neke dvojbe! Ovo je najlepši svod na svetu, ikad, igde. Bili smo ovde 2013te, imam i slike:

Imam (khm!) skinutu celu filmografiju Erica Rohmera i svakih nedelju ili desetak dana odgledam po jedan film, i uvek je ista senzacija nakon odgledanog filma - inspirisanost da se život potpuno pojednostavi, da se svede na osnovne stvari: smislenu komunikaciju, kvalitetnu razmenu sa drugim ljudima; kretati se kroz prostor (svakodnevni i povremeni, svejdno) opažajući ga, osećajući ga, primajući ga; biti iskren, opušten i svoj.

Ovaj film iz 83će je tipičan romerovski u svakom pogledu - mladi, lepi ljudi stupaju u duge razgovore iz kojih se rađaju emocije i komplikuju odnosi; bitan layer filma je prostor / mesto u kome se radnja odigrava...

Lepo je kroz Romerove filmove i pratiti kako se svako mali vrati istim glumcima, videti kako se razvijaju, kako lepo stare (zapravo, pošto filmografiju upoznajem unazad, i glumce pratim od starijih do mlađih dana :) )

Mnogo volim filmove Billy Wildera; nezaobilazni Džek Lemon je naravno sjajan kao i uvek, Walter Mathau perfektan u ulozi eidtor-in-chiefa tabloida u kojem je Džek prva novinarska zvezda; način na koji se kroz komične situacije ismeva i korumpiranost gradskih čelnika, i tabloidna ne-etičnost, i bezdušnost reportera koji pokrivaju pogubljenje ćaknutog kriminalca je pametan, provokativan, duhovit i poučan; naravno našlo se tu mesta i za plemenitu prostitutku, čistačicu-insajderku i pre svega Lemonovu naivnu/prefinjenu žensku koju glumi mlađahna Suzan Sarandon.