Možda zaista ne bih mogla da izgovorim stotinu razloga zašto te volim. Jer, uistinu, i ne tražim razlog da te volim. A zavoljela sam te, zaista jesam. Zavoljela sam boju tvog glasa, način na koji mi pričaš. Zavoljela sam stotinu onih razloga zbog kojih si postao ti. Zavoljela sam način na koji me držiš za ruku. Ne predugo, tačno onoliko da poželim da je ne puštam, nikada. Zavoljela sam način na koji gledaš svijet oko sebe. Izgubim se u daljinama tvog pogleda, da mi se učini da sam suviše daleko, a zapravo, tu sam, tako blizu tebi. I čine me sretnom. Jedne tople ruke, i zagrljaj u koji sam se savršeno uklopila. Jedan razlog zamijenio je stotinu njih, a to je onaj zato što si ti ti.

Omiljena fraza- nisi ti takva. Care, mogu da budem raj, pakao, varijacija finoće ili najgora kučka zavisno od tvog ponašanja prema meni, tačka.

Najbitnije je naučiti prihvatiti da će uvijek postojati nešto što ti nije suđeno, i to je tako lijepa stvar kada shvatiš da Bog za tebe ima bolje planove.