🍷📖

“Volim te, jebi ga.

Ti si ta.

Ne znam da li ti je jasno, ali ti si ono o čemu sam sanjao cijeli život.

Odsjekle su mi se jebene noge ono veče kad sam te video. Dvadeset godina nisam sreo nikog kao što si ti. I nisam znao kako da odreagiram.

Ti si ta. Zadnja. Eto.”

I ja tebe ljubavi, najviše na svetu celom.

Jebi ga.

"Pa di si ti? Ozeb’o sam bez tebe, ljube."

To je sve.

To je moj univerzum.

Jednom ću ti naslikati Van Gogove Suncokrete, lepše nego što ih je on slikao.

A ja se i dalje čudim koliko je ljubavi naslikano u tim zelenim očima koje se smeju u samo mom Zvezdanom nebu.

Dok se vazduh trovao lažima.

Izabrao si svetlo

Kada je tama gutala sve ispred nas.

Hrabro si birao ljubav,

Kada se rušio svet.

Bolji od najboljeg.

Sve što sam ikada želela,

Ali nisam verovala da zaslužujem.

I kada je sve izgledalo nemoguće,

Moj heroj, moj život,

Moj izbor,

Izabrao je mene.

I tog smo dana oživeli.

U svakom gradu samo naše mesto. Mjesto za dvoje (što ljube se u mraku).

Vruće leto i Hladno pivo. Zapališ cigaru. Ne radiš to često. Zbog mene. Mislim da ti nikad nisam rekla kako ti seksi stoji cigareta. Staviš naočare pa mi se nasmeješ. Vidiš me kao niko pre.

Znaš mi dušu.

Čekala sam.

I evo nas.

Oko nas topla letnja noć, u mom zagrljaju ti. Pa šta ženi više treba. Da je neko voli i kad ona ne voli sebe, i da je nikad ne pusti na miru, čak ni kada traži to.

Ti me zagrliš i ćutiš.

I čekamo da me prođe.

Naša priča.

Obećali smo.

“Ne znaš ti…..”

Ni koliko sam pesama napisala, ni koliko sam te maštala, ni koliko sam demona ubila da bih te imala.

Cigani pevaju “Sad ostani…” a ti mi još nisi ni došao.

Ništa ti ne znaš John Snow….

U svakom gradu klupa. I sladoled. Brada ti je slatka i miriše na karamelu.

Putujemo kolima. Istim onim kojima si me krišom vozio da me na miru voliš u drugim zemljama. Gde nas nitko ne zna, govorio si. Ja ionako nakon što sam tebe upoznala, za druge ljude nisam znala. Volim da me gledaš. Ima neka pesma o zelenim očima, al kad je pomenem ti ih okreneš na drugi kraj glave, pa neću da ti pevam sad. Iz inata.

U kolima i muzika i glazba. Ja sam glavna u odabiru. Ti i onako nemaš pojma o muzici.

Mene svaka pesma podseti na nas. Ti se nerviraš.

“Pa nije ti to život, Sunce moje.”

Meni jeste. Ti si moj život. I moja pesma.

Stanemo da sipamo gorivo, izađem i ja da ti kupim bombone. Zagrliš me oko struka, gledaš me zaljubljeno. Mislim se, pa ti stvarno ne vidiš koliko sam ostarila. Shvatila sam da nam nije bitno gde idemo, sve dok smo na putu i zajedno.

Ti si moje sve.

“Oš se ljubit?”

Ne znam šta mi je slađe, prezrela kajsija ili tvoje usne.

Srećna sam.

Ti me iznenadiš poljupcem

A ja ti napišem nešto lepo

Na Svetski dan poezije