🎀

Još jedna neprijatna distanca

Anksioznost dok pijem kafu i pušim

Odlazak u kafić da bih pobegla od svih

Nada da nikog poznatog ne sretnem

I prikrivena sveprisutna nada da će me neko razumeti

Kad odlaziš u grad sam

S namerom da radiš stvari koje se obično rade u društvu

Mnogo je napetije

Truditi se da budeš normalan

Od čudnog

Svi pokušavamo da napravimo neku normalu

Od sebe

Svi pokušavamo da stvorimo nešto razumno

Nešto poznato

Toliko je neshvatljivog svuda

Anksioznost će me pojesti

I ostaje samo da je prihvatim

Da naučim da uživam u tim uzgrizima iznutra

Dok pokušavam da obuhvatim svoju prazninu

I grlim je

U nadi da će se tako bar malo smiriti

I smanjiti

Nije tako strašno

Tako strano

"Hvala vam gospođice, vi ste mladi pa možda ne čitate stihove, ali mojoj sreći je danas taj njen čuveni rođendan na 29. februar i ja želim da joj ga ulepšam čitanjem poezije. Znate, 45 godina ona trpi ovog starca.." Oči su mu sijale.

Pronašla sam zbirku Majakovskog.

trebao mi je,

ne samo tih dana,

nego čitavog života,

neko ko će podneti

moju prejaku kafu,

moj presladak kolač,

moja tuširanja pretoplom vodom.

neko ko će podneti sva moja preterivanja

u osećanjima,

jelu,

piću,

cigarama,

sunčanju,

smejanju,

plakanju.

neko ko će podneti mene celu

svu van granica normale,

večno na ivici.

mene previše glasnu

i mene bez ijedne reči.

mene sa neurednom punđom u prastaroj dukserici

i mene sa crvenim karminom na visokim štiklama.

mene raspevanu,euforičnu

i mene ogorčenu na svet.

mene sa Antićem u krilu

i mene sa Weeknd-om na radiju.