Neke te oči do smrti pogode

http://kseniablog.tumblr.com/

“Povrediću te, znaš to”, rekla sam mu čim je sklonio svoje usne sa mojih. “Nema veze”, prigrlio me je jače. “Ima”, odgovorila sam pokušavajući da ga odgurnem od sebe, “Povrediću te, a zaista ne želim to da učinim. Ne želim da budem ona osoba koja će te slomiti i naterati te da prestaneš da veruješ u ljubav. Ne bih da me mrziš do kraja života”, sagela sam glavu. “Slušaj”, rekao je podižući mi bradu, “Znam da si od onih koje se ne daju pripitomiti i da ćeš mi, pre ili kasnije, slomiti srce, ali radije bih da uživam u ovome sada, makar me to kasnije uništilo. Samo, ne možeš me naterati da izgubim veru u ljubav, kada si mi ti pokazala šta to znači voleti nekoga. I neću te mrzeti, za pedeset godina ću svojim unucima pričati o ženi koja me je promenila i koja me je naučila mnogo čemu.” “Žao mi je”, bilo je sve što sam mogla da kažem. “Znam, ali nema veze. Hajde da uživamo u ovome što sada imamo, možda već sutra stvari budu drugačije.”

staff delete my blog