Fake Empire

(via themilkeee)

Alvir Kurtagić (via nedodjija)

👼

ovo sam sinoć shvatila

Pricam ti o njemu (via pricam-ti-o-njemu)

reblog and make a wish! this was removed from tumbrl due to “violating one or more of Tumblr’s Community Guidelines”, but since my wish came true the first time, I’m putting it back. :)

THIS SHIT WORKS, TRY IT.

IM STILL FREAKING OUT ABOUT THIS

Koliko sam ih samo odbio zbog pomisli: “A šta ako ona poželi da se vrati?”.

Sreo sam je nakon 5 godina od mog poslednjeg osmeha posvećenog njoj. Zapravo Zabolelo me je A mislio sam da neće.. Znate, Izgledala je isto. Znate kako…drugačije ali isto. Bila je lepša,viša,smršala je i poslušala me je kada sam joj govorio da je lepša kada kosu veže visoko u rep. Bila je… Ma koga ja zavaravam. Bila je i ostala najlepša. Sudbina il’ ko zna šta li je, sreo sam je u gradu u kom sam studirao. U istom je,izgleda i ona studirala.. Suludo.. Čak ću je i na autobuskoj stanici sresti.. Pa..uvek sam je sretao tamo gde sam o njoj najviše i razmišljao.. Zapazila me je. Video sam kako mi se približava.. Nedostajao sam joj. Sigurno. ‘Izvinite,imate li kredita za poruku samo da javim dečku da ću kasniti,zbog predavanja?’ I nasmešila se.. Bože,koliko mi je nedostajao taj osmeh.. Tek te oči.. Poželeo sam to da joj kazem. Da joj kažem koliko su mi sivi dani bez nje i zbog čega mi je svaki post na instagramu u sivoj boji. Želeo sam da joj kažem zašto sam već 5 godina sam. Želeo sam da joj kažem da mi je žao što sam otišao od nje,iako sam joj bio jednako potreban kao i ona meni.. Umesto toga rekao sam.. ‘Naravno,samo izvoli.’ Gledao sam kako joj se oči cakle dok mu kuca poruku.. ‘Odavde je,zar ne?’ Podigla je pogled sa telefona,pogledala me zbunjeno ‘O čemu pričate?’ Nasmejao sam se…više nismo čak ni na ti..oslovljava me kakvim gospodinom,a bio sam joj sve…ili sam bar tako mislio. ‘Tvoj dečko,odavde je?’ Opet onaj plamen u njenim očima..dođavola,voli ga. 'jeste..’ Nisam ništa odgovorio..šta sam pa i mogao.. Otkucala je poruku i vratila mi telefon. 'Hvala Vam puno,i izvinite na smetnji… nije Vam bilo moranje da date potpunom strancu telefon..izvinite još jednom’ okrenula se i pošla ka autobusu.. U trenutku je zastala,okrenula se ka meni I rekla 'Oprostite,strašno me podsećate na nekoga koga sam poznavala..samo mi se činite kao mnogo bolji čovek od njega.. Oprostite ako sam vas pomešala sa njim slučajno..’ A onda je nastavila svoj put. Nisam ni stigao da joj odgovorim a da me ona čuje.. Dok je odlazila Dok je njena predivno uvijena kosa letela po toplom povetarcu odgovorio sam dovoljno jako da me čuje samo pas koji je tada bio pored mene.. Nema problema…nasmejao sam se..ti si meni opraštala mnogo gore stvari.. Još jednom pogledao u njenom pravcu Video je kako se smeši onom psu koji je do pre dve sekunde bio pored mene Volela je pse.. Voli ih valjda idalje.. Sećam se,jer je mog obožavala Isto kao i on nju… Isto….kao i ja nju. Kroz glavu mi je prolazio svaki lep trenutak koji sam proveo sa njom.. A onda sam se setio momenta kada sam odlazio od nje misleći kako mi neće uopšte nedostajati.. Setio sam se koliko je plakala.. Rekla je.. 'Doći će ti svaka moja suza glave. Ne brini.. Hvala ti što si mi bio lekcija..’ Tome nisam pridao značaj tada,ali.. Nema veze,i to je preživela.. Gledao sam svoju malu lepoticu kako ulazi u autobus.. Autobus zaborava.. Da li ću je ikada ponovo videti? Ko zna.. Samo.. Bio sam klinac.. žao mi je što sam je izgubio. Kasno je sada.. Svaku suzu si mi naplatila ludice.. Baš svaku.. -ultravioletna.(Teodora Vuković)