Buki

Neke jer su lepe i privlačne,

Neke sam voleo jer su mi blizu,

Neke sam voleo, a to nisu ni zaslužile,

Neke sam voleo pet minuta,

Neke da samo da ne budem sam,

Neke sam voleo pijan,

Neke sam voleo u prolazu,

Neke jer sam izmišljao razloge da ih volim,

Tebe sam voleo kao postojanje.

Kad si se smejala.

Kad si me grlila.

Kad si me ljubila.

Kad si bila ljuta na mene.

Kad si mi bila lepa.

A i kad si mi bila ružna.

Kad sam te osvajao na jednostavan način i uklapao se u tvoju komplikovanost.

I kad je padala kiša.

I kad smo zajedno drhtali u januaru.

Tebe sam voleo i kad sam pogrešio.

I kad si mi rekla “ćaos.”

Kad si otišla i kad se više nikad nisi javila,

Kada nam se pogledi nikad više nisu sreli,

Kada sam ti postao običan,

Kada su tvoje oči promenile boju,

Kada sam postao precrtan,

Kada za mene više nije bilo mesta u tvojim mislima,

na tvojim usnama,

vratu,

rukama,

očekivanjima,

kada sam ja kod tebe,

u tvom životu izgubio smisao.

Tebe pamtim.

Tebe docrtavam tamo gde sam prazan, gde te nema, a mnogo toga nema,

nedostaje(š),

a šupljina je mnogo.

Tebe sam voleo i kada mi je olovka postala tupa.

Tebe sam voleo kada pogledam u nebo.

I kada se pomolim, a daleko sam od vernika.

Sada i u svakom smislu.

Tebe sam voleo.

I u prošlim i u ovim vremenima.

I shvatio sam da sve pre tebe nije bila ljubav.