Ej ti,
PiÅ”em pismo koje nikada neÄe stiÄi do tebe. Pametniji ljudi su mi rekli da Äe mi, kada stavim na papir sve Å”to me Ā muÄi, biti lakÅ”e. Pa evo, okuÅ”aÄu svoju sreÄu, mada je teÅ”ko i zamisliti da ÄeÅ” ikada prestati da nedostajeÅ”. Rekli su mi: ,,NapiÅ”i sve Å”to bi želio da ona zna!āā. Pa evo, sve Å”to želim da znaÅ”ā¦ProÅ”lo je Å”est godina, ima toliko toga Å”to bih voleo da znaÅ” ali ne znam ni sam odakle da poÄnem. Skratio sam kosu, znam da bi te to iznerviralo, oseÄao sam neku vrstu griže savesti dok je crvenokosa frizerka seckala deo po deo. Uvek si volela prolaziti prstima kroz nju, pogotovo kad se probudimo. SeÄam se da si me zvala āraÅ”Äupani deÄakā, dok sam se ja pravio da mi to smeta. Sada bih menjao sve Å”to imam da joÅ” jednom Äujem te reÄi. Moja majka te spomene ponekad, ne toliko Äesto, ali opet dovoljno da budem svestan da te ni ona ne zaboravlja. Kada bi samo mogla videti kako je bila prekorna prema Jeleni kada sam je prvi put doveo kuÄi. Gledala je ispod oka, i priÄala rezervisano, dajuÄi mi do znanja da ni jedna neÄe biti ti. To i sam znam. Jelenaā¦to mi je devojka, vreme prebrzo leti, proÅ”log meseca nam je bilo tri godine. Upoznao sam je na nekom seminaru, koji bi ti smatrala do bola dosadnim. I meni je bilo, priznajem. Ona je jedina dobra stvar koja se desila tog dana. MlaÄa je od mene, sedam godina, to mi odgovara, mogao bih da kažem da je uz mene polako odrastala. Sada veÄ ima 23 godine, zavrÅ”ila je politiÄke nauke, gleda me kao da oÄekuje da joj postavim ono pitanje, koje sam se zakleo da posle tebe niko od mene neÄe Äuti. PremiÅ”ljam se, voleo bih da mogu da te Äujem, da mi daÅ” savet, ti bi znala Å”ta da radim. Uvek si znala.Ja sam dobro, valjda. Toliko puta sam to ljudima ponovio da sam poÄeo i sam u to da verujem. Sestra mi kaže da je iz mene nestalo svo moje ludilo, blesavost i energiÄnost. Pravdam se da sam samo odrastao, tako je āeto doÅ”lo sa godinamaā. Ne veruje mi, znam.Prestao sam da sviram gitaru, svaki akord me podseÄa na tebe. JoÅ” uvek se seÄam kada sam te uÄio da sviraÅ”, odsekla si svoje duge nokte i doÅ”la mi u sobu kao pravi uÄenik. Dobro ti je iÅ”lo, sad ne mogu ni da se setim zaÅ”to smo prestali.Firma mi napreduje odliÄno, mogu da kažem da sam postigao i viÅ”e od oÄekivanog za moje godine. Ti si mi uvek bila vetar u leÄa, seÄam se da sam bio jedno obiÄno uplaÅ”eno dete kada sam ti prvi put rekao Å”ta bih voleo u životu. ZvuÄalo je tako daleko, neostvarivo. A ti si uvek verovala u mene. Ta tvoja vera u mene je jedna od stvari koje mi najviÅ”e nedostaju.Reks sada ima osam godina, seÄaÅ” se kako je bio mali i smeÅ”an kada sam ga doneo kuÄi prvi put? Sada je veliki, ostario je, nije viÅ”e ono naÅ”e blesavo kuÄence koje trÄkara kao da je ukljuÄeno u struju. I dalje podiže glavu i gleda levo desno kada mu spomenem tvoje ime. Ne voli Jelenu, ostaÄe veran samo tebi do kraja, u to sam ubeÄen.JoÅ” uvek iznad kreveta stoji slika koju si mi poklonila, mnogo puta sam želeo da je negde sklonim, preÄesto me podseti na tebe. Tu je i kutija, ispod kreveta, puna tvojih stvarÄica. Mnogo puta su mi govorili da se toga reÅ”im. Nisam mogao, želeo. Unutra su tvoje dve majice, obožavala si ih, tvoja Äetkica za zube, istroÅ”ena maskara i sveska u koju si hvatala beleÅ”ke iz KriviÄnog prava. Siguran sam da se nije rodila osoba sa ružnijim rukopisom, samo si mi jednom napisala pismo sopstvenom rukopisom, pa mi onda sama Äitala jer ja nisam mogao. SeÄam se koliko smo se tada smejali. Äuvam i to pismo, sada znam napamet i gde je koji zarez. Tu je i naÅ” album za slike, Prag, Moskva, Dablin, Barselona, Pariz, Venecija, Rim, Madrid svi gradovi koji su bili svedoci tome koliko smo se voleli. Na nekim slikama me ljubiÅ”, kada ih pogledam kao da mogu osetiti tvoje usne na mom obrazu, usnama. Kao da nikada nisi otiÅ”la.Nedostaju tvoji poljupci, zagrljaji, ljubav. ViÅ”e se ne opijam kao u prve dve godine, doveo sam sam sebe u red, moje ponaÅ”anje je bolelo sve oko mene. A mene je bolelo, peklo i uniÅ”tavalo tvoje nepostojanje onako podmuklo, iznutra. Trebalo mi je Äetiri godine da prestanem da vriÅ”tim u snu, Å”est godina da napiÅ”em ovo pismo, Äitav život Äe trebati da te prebolim. I to Äe biti malo. DeliÄ tebe Äe zauvek postojati u mojim mislima, tu si sreÄna, kao onaj dan kada sam te iznenadio odlaskom u luna park. Ta nasmejana devojÄica je ono kako želim da te pamtim.NeÅ”to mnogo veÄe od tebe i mene mi te oduzelo. Prokleta bolest, seÄam se koliko si bila jaka i na samom kraju, jaÄa od mene. Želim da znaÅ” da nikada neÄu zaboraviti naÅ”e datume, trenutke, tvoj osmeh i miris tvog tela.ŽiviÅ” ljubavi, dok sam ja živā¦Å¾iviÅ”.
discoholicmusic
origamiaround
kianamaiart
vaporwave
turnnoffyourmind
jacobvanloon
