#unitasunited

Autor: Ana Krstajić 

Dok se svet suočava sa recesijom, a svetska ekonomija sa nezapamćenim padom, jedna kriminalna grupa proftira više nego ikada pre. Koronavirus odneo je živote, uspostavio globalne zabrane i blokade, usporio privredni rast zemalja, ali istovremeno stvorio okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije.

Nikada nije bilo lakše postati žrtva trafikinga nego što je sada. Od pojave virusa COVID-19, broj ljudi u lancu eksploatacije je u neprestanom porastu, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti.

Mnoge firme i kompanije su zatvorene ili se bore za opstanak, a takve okolnosti pogodile su 81 odsto svetske radne snage, koju čini gotovo 2,7 milijardi ljudi, govore podaci Međunarodne organizacije rada. Zatvaranje granica i ograničeno kretanje doprinelo je manjku zaposlenih u sektorima poput poljoprivrede, što je dovelo do iskorišćavanja i ropskog položaja sezonskih radnika u poljima. Istovremeno, trafikeri su iskoristili hitnu potrebu za brzom proizvodnjom maski, rukavica i druge medicinske opreme za dalji razvoj nemilosrdnog biznisa. Dok je veliki deo populacije bio zatvoren u svojim domovima zbog virusa, značajan deo ljudi bio je u drugačijoj vrsti karantina – manuelni radnici zarobljeni su u fabrikama, prisiljeni na težak fizički rad i zlostavljani. Početkom juna, preko 20 žena i devojaka spašeno je iz fabrike tekstila u Indiji gde su radile u nehumanim uslovima, pod prinudom i bez ikakve nadoknade. Jedna od zarobljenica po imenu Golap uspela je da pošalje zahtev za pomoć uz alarmantnu poruku: „Plašim se da ćemo da umremo ovde, a naša mrtva tela niko neće čak ni primetiti“.

Ujedinjene Nacije upozoravaju da je COVID-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom i da se tokom karantina broj mališana koji rade pod prisilom uvećao za čak nekoliko miliona. Fizičke i emotivne posledice prinudnog rada su nemerljive po razvoj dece i veliki broj njih ne doživi da primi pomoć koja im je neophodna. Stvarnost za neke postaje toliko nepodnošljiva da ih natera na samoubistvo.

Ovo nije prvi put da svetska zdravstvena kriza dovede do povećanja broja dece koja postaju žrtve trgovine ljudima. Epidemija ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine izazvala je radnu eksploataciju velikog broja mališana koji su bili prisiljeni da kopaju u rudnicima, u potrazi za najsjajnijim kamenjem na svetu koje trafikere čini još moćnijim. Stručnjaci upozoravaju da pandemije poput ebole i koronavirusa izazivaju krize u političkom i ekonomskom sistemu, koje dovode do potpune nestabilosti poretka. Takve okolnosti služe kao dodatan podsticaj za trafikere i druge kriminalne grupe, jer veruju da će grubo kršenje zakona, ekspolatacija i oduzimanje ljudskih prava ostati nedetektovane i nekažnjene aktivnosti.

Zato je izuzetno važno da se posvećenije nego ikada bavimo problemom trafikinga i pokušamo da pomognemo žrtvama. Ovaj zadatak nikada nije bio izazovniji. Pred humanitarnim organizacijama koje se bave ovim fenomenom stoji jedan veliki i važan podvig – da za vreme svetske pandemije pokušaju da identifikuju i pruže podršku metama radne i seksualne eksploatacije. Moj tim i ja trenutno se nalazimo u Majamiju, gradu kog zbog broja obolelih upoređuju sa Vuhanom. Iako zabrinuti za zdravstvenu situaciju, gledamo napred ka onima kojima je pomoć potrebna i predano radimo kako bismo osmislili nove načine edukacije i prevencije, kao i programe psihološkog i ekonomskog osnaživanja žrtava.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da to prijavite na kontakt telefone navedene ispod.

Srbija – SOS Telefon +381 11 785 0000 Evropski broj za nestalu decu +116 000 SAD +1 888 373 7888

Autor: Ana Krstajić

Da li ste znali da postoji nekoliko desetina različitih oblika trgovine ljudima? Većina ovaj lanac zamišlja na sličan način, stereotipno i filmski. Malo njih zna da određeni stručnjaci u ovom polju vredno rade na klasifikaciji ove nelegalne aktivnosti kako bi na jednostavniji i brži način mogli da identifikuju žrtve. Svaka od ovih vrsta podrazumeva i drugačije profile trafikera, taktike vrbovanja, različite efekte na žrtve i poseban uticaj na privredu.

Sigurno ste imali priliku da čujete da je ova ilegalna aktivnost veoma lukrativna. Međutim, verovatno niste znali o kojim se ciframa radi. Trgovina ljudima predstavlja najunosniju kriminalnu aktivnost na svetu, a procenjuje se da godišnja zarada trafikera iznosi oko 150 milijardi dolara. Poređenja radi, ova suma veća je od BDP-a naftom bogatog Kuvajta.

Verovatno možete da pretpostavite da je većina žrtava trgovine ljudima ženskog pola. Ali, možda niste znali tačnu brojku – procenjuje se da preko 70 odsto ljudi zarobljenih u ovom lancu čine žene i devojčice. Razlog je taj što se one koriste u svrhe seksualne eksploatacije, koja je istovremeno i najzastupljeniji oblik trgovine ljudima, a donosi i najveći profit. Na drugom mestu po prihodu je prinudni rad – Međunarodna organizacija rada procenjuje da u ovom trenutku na globalnom nivou 24,9 miliona ljudi radi pod prisilom. Ova brojka zvuči zastrašujuće, ali možda će vam informacija da u celoj Australiji ima upravo toliko stanovnika pomoći da steknete pravu sliku ovog fenomena.  

Kada govorimo o trgovini ljudima, veliki broj osoba misli o ovoj aktivnosti kao o veoma udaljenoj i nečemu što se događa u zabačenim delovima Indije, Kine ili Pakistana. Istina je da su ovo države sa najviše slučajeva trgovine ljudima, ali i da ne postoji zemlja na svetu u kojoj ova aktivnost nije zabeležena. Moderno ropstvo bliže je vama nego što to možete da zamislite. Trgovac ljudima može da bude vaš prvi komšija koji vas svako jutro srdačno pozdravi na putu do posla, dok u džepu drži ključeve tuđe slobode. Dobro je znati da profil trafikera ne postoji.

Kao što ne postoji profil trafikera, tako ne postoji ni žrtve. Većina ljudi ima predrasude o žrtvama i zamišlja lanac trgovine onako kako je prikazan u filmovima – najčešće je to žena iz siromašne četvrti koja poveruje u obećanje o svetlijoj budućnosti i odlazi sa trafikerom u stranu zemlju. Iako postoje određene osobe koje su marginalizovane, ranjive i stoga podložnije manipulaciji, žrtva može da bude bilo ko. Procenjuje se da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto žrtava koje su nekada bile u lancu trgovine. To znači da je ogromna većina slučajeva neopažena, što ima snažne posledice po one koji su preživeli torturu i kojima je neophodna pomoć i podrška.

Možda je jedna od najvećih zabluda o trgovini ljudima ta da ona uvek podrazumeva prevoz žrtava preko granice u stranu zemlju, oduzimanje ličnih dokumenata i život u zatočeništvu. One nisu uvek zaključane u mračnom skrovištu. Neke od njih rade u fabrikama ili u poljima, neke su prisiljene da prose na ulici. Iako su fizički na slobodi, njihov um je taj koji je zarobljen. One su uplašene, izmanipulisane i pod punom kontrolom trafikera, pa i ne pomišljaju na beg.  

Da li ste znali da su poslednjih godina deca postala glavna meta u očima kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima? Dok čitate ovaj tekst, 15 mališana izgubilo je svoje detinjstvo i postalo jedna od karika strahovitog lanca. Kada se radi o eksploataciji ili pokušajima regrutovanja dece, važno je znati da  internet  igra najznačajnu ulogu u ovim nezakonitim aktivnostima. Sada je posebno važno da obratimo dodatnu pažnju, jer su najmađi zbog zdravstvene situacije još više okrenuti ka digitalnim kanalima. U ovom trenutku, više stotina hiljada predatora vreba mlade, krijući se iza anonimnosti koju pruža internet.

Grupa stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) nedavno je objavila alarmantan podatak koji navodi da je broj žrtava trgovine ljudima u Evropi porastao za 44 odsto između 2015. i 2018. godine. U 2018. godini identifikovano je 15.310 žrtava, dok ih je u 2015. bilo 10.598. To znači da u Evropi na dnevnom nivou čak 40 osoba nestane i padne u ruke trafikera. Razmišljajte o  svom prosečnom danu. Ustali ste, otišli na posao, obavljali svakodnevne aktivnosti i uobičajene rutine, svratili u market ili omiljeni kafić. Isto to širom Evrope svaki dan čini i ovih 40 osoba pre nego što upadne u ruke trafikera koji im oduzimaju slobodu i dostojanstvo.

Ipak, smatram da je važno razgovarati o problemu trgovine ljudima i njegovoj prevenciji i kada nije povod novi izveštaj ili datum kojim se obeležava dan borbe protiv ovog fenomena. Ovo je problem o kom treba da se razgovara svaki dan jer je veoma rasprostranjen, a javnost malo o njemu zna. Nadam se da ste čitajući ovaj tekst razbili neke predrasude, saznali nove podatke i da vas je, makar na trenutak, naterao da razmislite o važnosti edukacije i podizanja svesti o trgovini ljudima, jer to je jedini put ka efikasnoj prevenciji. Napomenula bih još jednu značajnu informaciju: Ukoliko Vi kao roditelj ili Vaše dete primetite bilo kakvo sumnjivo obraćanje na društvenim mrežama, bilo da je u pitanju agresivnije obraćanje ili uznemiravanje bilo koje vrste, u svakom trenutku možete pozvati broj Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu - 19833. Važno je da se ponašamo odgovorno kako bismo ostali bezbedni.