#trska

Arhitekte su renovirali postojeću trospratnu zgradu i proširili je dodavanje prizemne strukture sa eksterijerom od slame. Oni su takođe razvili strategiju za uređenje pejzaža, sa ciljem da se stvori raznovrstan lokalni ekosistem, a sve u skladu sa tematikom muzeja.

„Projekat nije ni tematski park, niti ukrasno baštovanstvo“, objasnili su oni. „Ovo je zaista specifičan projekat, inspirisan lokalnim biodiverzitetom, topografijom i drugim kvalitetima koji su prisutni u ovom kraju Francuske.“

Oblaganje fasada i krova nove zgrade je urađeno sa trskom, što je omaž tradicionalnim tehnikamaizgradnje u regionu Vandeja. „Izbor omotača od trska omogućava kontrast sa Durandovom vilom“, kaže arhitekta Erve Potin (Hervé Potin). „Zgrada raste organski, prihvatajući vilu i šireći se po parceli bez urušavanja prirodnog poretka.“

Zgrada je podignuta sa tla na drvenim stubovima, smanjujući njen uticaj na pejzaž i omogućavajući porstor ispod zgrade za plitki ribnjak. „Podizanje zgarde iznad tla je omogućilo da biodiverzitet ostane netaknut“, rekao je arhitekta. „Zgrada se lagano izdiže kako bi otkrila ribnjak u kome su smeštene žabe, ribe i čaplje.“

Drvene rampe vode posetioce u nove i stare delove kompleksa. Dok stara kuća smešta istraživačke laboratorije i prostore za predavanja, novo krilo muzeja sadrži prostore za stalne i privremene izložbe.