Nekad se pitam da li zivot ima smisla, sta zaista vrijedi u zivotu, da li se vrijedi truditi da budes dobar, bolji, najbolji ako to neko uporno zloupotrebljava, a ti se pravis da to ne vidis, jednostavno cutis i trpis, a kada ti pukne film cude se zasto. I kada im kazes zasto kazu da ih je briga, ponasaju se kao da im je svejedno, da li oni ne razumiju koliko neke stvari zabole u odredjenom momentu. Onda ti na kraju ispadas nerazumna osoba, ne razumijes njihove probleme, ne razumijes kako je njima u tom momentu bilo dobro, da si bas ti osoba koja im je sjebala vece, a ne pitaju se da li su oni ikada tebi vece zeznuli, da li su uradili nesto sto ti ne zelis. Al sve to bude i prodje, sve je to dio zivota, odrastanja, prolazenja necega sto se moralo ili trebalo desiti. Jebi ga te osobe ocekuju da ces ti odustati, da ce tu kraj biti, ali desi se ono sto oni mozda nisu a mozda i jesu ocekivali, ti sve to prebrodis izadjes na kraj sa onim sto te muci sto ti zadaje bol. Bas kao Feniks dignes se iz pela, ipak ima ona "Ono sto te ne ubije, samo te ojaca"
