Kaj 2000 - 2600 ljudi na RTV sploh dela? To ni normalno! To je statistična anomalija, ki jo razni predstavniki levice z laganjem ljudem (kako se novinarje zasužnji itd,..) ne morejo opravičit. Podatki so jasni ter niso normalni,... Mislim, to je tako, kot da bi na eno krajevno skupnost 800 ljudi bil en zaposlen na polni delovni čas samo za novice. In dejansko je dost časopisov za lokalne novice z raznimi spletnimi stranmi, ki niso javna Rtv,... Tako, da razumem v število je všteto tudi podporno osebje, da vse deluje, ampak zakaj je številka 1-2 največja v CELOTNI Evropi? Menim, da je čisto objektivno trdit, da RTV ni nepristranska. Da je favorizira levi politični spekter. Ustanova, ki bi morala bit nepristranska ali politično sredinska brez favoriziranja levice ali desnice, vsaj z uravnovešenim razmerjem. To je pokvarjenost za masko "novinarstva". Sej so tud pošteni, ampak preveč je zaposlenih in preveč je pristranskosti. Kak že rečejo: "Pes ne grize roke, ki ga hrani." In plačavanje ljudi, da so nepošteni, da delajo levici propagando z pristranskostjo ter diskriminacijo desnice NI POŠTENO! Ne moremo imeti demokracije, če razmerje ne bo bolj pravično! Drugače lahko vladujoča struja plača novinarje, da lažejo/manipulirajo za njo. Mislim, dosti je držav na seznamu, ki imajo primerljivo število prebivalcev kot Slovenija ter znatno manj ljudi v državnih medijih. Tam nekje 50 - 60 % zmanjšanje števila zaposlenih na Rtv bi bilo nekak po Evropskih statističnih standardih POŠTENO. Seveda bodo nepošteni lagali, kako se zasužnjuje novinarje, kako se "napada" novinarje ter podobne pokvarjene laži/manipulacije, da se privilegiji na račun drugih ohranijo. Ampak, sj lahko ljudje gredo delat v privatni sektor ter jim naj privatni mediji, ki težijo na eno stran političnega spektra plačajo. Naj jih oni plačajo. To je pošteno! Zaposleni v podpori si bodo pa že našli kje v privatnem sektorju delo. Tako, da sem za kvaliteto poročanja ter nepristranskost in NE za veliko število zaposlenih. Saj nismo več v komunizmu, kjer bi morali biti državni mediji številčni, samo da imajo pripadniki "prave" politične struje službo ter se lahko ljudi vedno znova medijsko manipulira. In imamo mnogo časopisov, spletnih strani z novicami, tako da ni potrebe po tako številčni RTV, saj RTV ni edina, niti ne ena redkih strani z novicami,...

Od kad su se pojavile, televizijske sapunice svugdje imaju svoju vjernu sljedbu. Nemaju za cilj dublje se baviti društvenim problemima, ne zahtijevaju preveliki intelektualni angažman i nećete iz njih saznati neke bitne informacije o bilo čemu važnome u svijetu. Njima je, jednostavno, jedini cilj gledateljima na neko vrijeme pružiti jednostavnu zanimaciju.     Stoga će vas možda iznenaditi da prema najnovijim znanstvenim istraživanjima vaša najdraža telenovela, koju ništa ne sluteći pratite već godinama, predstavlja priličnu opasnost za vaš mozak! Kako nešto tako bezopasno kao što je jednodimenzionalna televizijska serija s uglavnom stereotipnim ljubavnim zapletima može biti opasna za tako složen organ kao što je ljudski mozak? Naime, upravo to tvrdi austrijski neurolog Erwin Höllinger sa Sveučilišta u Salzburgu: da ono što se događa u našem mozgu dok gledamo sapunice može biti stvarno opasno. Sapunice su serije dramskog tipa koje karakterizira nepostojanje klasičnog raspleta, odnosno, nominalno im je neograničeno trajanje. U početku imaju okvirni glavni zaplet i likove, ali s vremenom se radnja i likovi granaju u bezbrojne podzaplete kojima se stalno pridodaju novi likovi, čime se nastoji zadržati pozornost gledatelja i povećati gledanost. I to, kako se čini, vrlo uspješno: sapunice se proizvode u ogromnim količinama i svugdje imaju veliku gledanost – riječ je o industriji vrijednoj više milijarda dolara. Neurolog Erwin Höllinger, međutim, tvrdi da sapunice mogu biti jednako štetne kao i ovisnost o drogama jer mogu uzrokovati 'općenitu apatičnost, razdražljivost, poremećaje osobnosti, pa čak i demenciju'. Po njemu, sapunice predstavljaju prijetnju zbog djelovanja zrcalnih neurona.     Naime, u sapunicama se sve situacije prikazuju krajnje pojednostavljeno i površno, a likovi su portretirani kroz stereotipe s kakvima se lako poistovjetiti. A za to su upravo odgovorni zrcalni neuroni, bitni za razumijevanje ponašanja i namjera i odgovorni za učenje vještina oponašanjem. Zbog njih mozak počinje misliti da pravila i mehanizmi iz fikcije funkcioniraju i u stvarnosti. Svima je poznato da gledajući film ponekad možemo razviti tako čvrstu vezu s nekim od likova da se osjećamo kao da se ono što se događa njemu događa i nama, ili nekome od naših bližnjih, pa patimo skupa s njime, mrzimo krivca za to i nadamo se da će biti kažnjen. Neki se ljudi mogu toliko identificirati s filmskim ili televizijskim likovima da o njima počnu pričati kao da su stvarni. S obzirom da priča traje beskrajno i razvija se sporo, imamo vremena iskusiti emocije istodobno kad i likovi. Neki su ljudi istinski uzrujani i nesretni kad njihova najdraža sapunica konačno završi. Nedostaju im protagonisti, čak se mogu osjećati prazno. Za sve to zaslužni su zrcalni neuroni. Oni nas na taj način mogu udaljiti od stvarnosti i iskriviti našu percepciju realnosti. Istovremeno, naše emocije i osobne vrijednosti inkubiraju se i ponovno potvrđuju kroz niz ekstremnih situacija koje se događaju na zaslonu televizijskog ekrana. Ta vrsta intenzivnog emocionalnog angažmana znači da naš mozak pojačano proizvodi hormone kortizol i adrenalin. Time što se neprekidno poigrava našim emocijama, sapunica izaziva fizičku neuravnoteženost. Kao još jedan dokaz lošeg utjecaja sapunica na mozak, testiranje koje je proveo španjolski Nacionalni centar za vrednovanje visokog obrazovanja (Ceneval) pokazao je da mladi koji često gledaju melodramatične sapunice u prosjeku dobivaju 12 bodova manje na prijemnim ispitima u odnosu na one koji gledaju druge vrste programa. Tportal.hr Photo by Andrea Piacquadio   Read the full article

Uticaj emisije "Bunt" je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i naravno aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija "Bunt" je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Ideja o ovoj emisiji je realizovana 2003. godine i do sada je snimljeno i emitovano oko 600 polusatnih televizijskih emisija "Bunt". Iz emisije "Bunt" nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara- "Bunt rok festival". Za šest izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo- više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije. Nova sezona najdugovečnije rok emisije u regionu biće započeta jednim letnjim televizijskim putovanjem kroz tri različita mesta i festivala u Srbiji, koji su na svoj način jedinstveni. U „Buntu“ je i ovog puta uhvaćen poseban stvaralački momenat velikog broja autora koji su gostovali u emisiji. Prva stanica je bila jedan od omiljenih festivala emisije „Bunt“ koji otvara sezonu letnjih muzičkih dešavanja i sa kojim započinje Bunt rok turneja, a to je „Arsenal Fest“ u Kragujevcu. Ove godine, „Arsenal Fest“ je bio po mnogo čemu specifičan. Drugi festival koji smo posetili je bio najznačajniji i najveći festival u regionu, ali i ovom delu Evrope, a to je novosadski „Egzit“. „Egzitova“ krilatica 2022. godine je bila „together always“, te smo tako i mi imali priliku da čujemo veliki broj raznovrsnih izvođača, ali i saznamo od njih kako to oni vide ovaj festival. Gitarijade su prethodnih decenija iznedrile mnoge bendove i autore koje i danas volimo i slušamo. Kao i tada, i sada su ovakve manifestacije značajne jer pružaju prostor mladim autorima da prikažu svoj rad, kao i da im daju vetar u leđa. Ekipa emisije „Bunt“ je bila na 6. izdanju „Velikogradištanske gitarijade“, na kojem su pored renomiranih bendova u revijalnom delu, nastupili i izuzetno mladi sastavi koji su imali šta da pokažu. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić

View On WordPress

View On WordPress