#natenane

Otvorim jutros orman i prvo me napadne haos koji je stalno prisutan u mom ormanu. Što kaže moja mama, samo što konja nema! Ne dotiče mene taj haos, već misao koja me napada-šta danas obući?

E sad tu ima više problema.. Kod mene ni jedan nije da nemam šta obući, već u šta mogu da uđem. Radilo se godinama na ovom izgledu. Isprobavala su se razna jela, jela razna uspešna i manje uspešna (kod mene nema neuspešno) jela iznenadnog napada kuvanja raznih specijaliteta. Gurman sam, šta ću. I to ozbiljan! Volim onako natenane.

Počneš sa rakijicom, ako se ja pitam, kajsijom. A pitam se. Pa predjelo, pa tu je tek vašar. I to onaj sa ringišpilima i šećernom vunom. A moraš sve isprobati. Na ringišpilu jedeš sladoled, a merkaš autiće na sudaranje i ušećerenu jabuku. Na kraju šetaš sa šećernom vunom i gledaš da nisi nešto preskočio. Onako, guštaš.

A sad već polako prelaziš na vino. Biraš ga u zavisnosti od glavnog jela, a pošto je kod mene uglavnom meso, znači crno vino. Onaj ko mi kaže da ne idu ugljeni hidrati i proteini, ili ti na narodski rečeno krompir i meso, taj ne zna šta znači dobro jesti. A tek ona priča, ne jedi hleb. Pa jesi ti čoveče normalan? Kako misliš ne pomažeš hlebom po mesu, da ne kažem umočiš u sos u kojem se meso peklo. Pa ti čoveče nisi bio na sedmom nebu. Ni rajskom vrtu.

Na kraju neizbežan dezert i otkopčavanje pantalona. Ako nije na meniju neka torta i kolač, dolazi u obzir i bilo koja čokolada. Od trista grama, podrazumeva se. I tako, eto nas na problemu ispred ormana.