prvomajski praznici
18/05/2021
Promenili su se uslovi, promenili su se ritmovi: sva je prilika da Äu ubuduÄe veÄinu izveÅ”tajaĀ Za sve pare pisati retrospektivno... Kako mi sada onaj vaÅ” bibliožder koji je izveÅ”taje o svojim ulovima sastavljao maltene za vreme cenkanja izgleda kao bezazleni dokonjak! Reportaža koja je pred vama nastajala je danima, najÄeÅ”Äe noÄima, i to u telefonskomĀ notepadu. Razlog tom medijskom switch-u nije Äinjenica da se sveskopisac zasitio sveske. O naprotiv! Stvar je prosta. U notepad se može pisati jednom rukom, dok se druga (leva) bavi noÅ”enjem, odnosno prehranom potomka. Pa da vidimo, dakle, Å”ta Äe seÄanje da ulepÅ”a!
trideseti april
Ne znam kakav je vaÅ” sluÄaj, ali ja sam se sreÄno oženio. Dobio sam tazbinu koja je luda za buvljacima. Sad znam: da sam kojim sluÄajem joÅ” momak u opticaju, primenjivao bih sledeÄi eliminacioni test. Svaku iole ozbiljnu kandidatkinju za saputnicu prvo bih pitao ne āideÅ” liā veÄ āidu li ti roditelji na buvljak?ā Jer ako ne gaje tu naviku, Å”ta bih se uopÅ”te trsio oko nje?
Nije svaÄija svojta talentovana za to. Uzmimo na primer moje roditelje. I da sam dobar deo svoje, odnosno buvljaÄke biblioteke uspeo da otuÄim za paprenu cenu, i da sam dobio sve žive nagrade za NiÅ”ta nije niÄije, njih nikada ne bih ubedio da je obilaženje buvljaka moralna obaveza svakog zrelog graÄanina, dužnost u rangu vakcinacije. Majka bi me i dalje, manje-viÅ”e diskretno, preklinjala da prestanem da dovlaÄim Å”ugave knjižurine u stan i tu ne bi bilo boga. Život je, sreÄom, hteo da najlepÅ”e poroke delim sa tazbinom.
Kraj meseca sam doÄekao u letargiji. Nakon dva dovrÅ”ena prevoda, pokuÅ”aja da se prevodilac u meni izbori sa novopeÄenim ocem, bio sam hroniÄno pospan i razdražljiv. Da ste me tada pitali kakvi su mi dalji životni planovi, rekao bih: āDa prespavam majā. ViÅ”e nisam ni brojao dane u nedelji. Äak sam digao ruke od glavnog bibliožderskog posla: Äekanja vikenda.
I kad smo se o Velikom petku Äoka, Roli i ja obreli u Pazovi, tast je, niÄim izazvan, izjavio da sutradan planira na Bubanj potok. Naime, trebao mu je ražanj. I Å”ta mislite kako je njegov zet, a vaÅ” bibliožder reagovao? Sutradan u Å”est nula nula sedeo je na mestu suvozaÄa.
prvi maj
Nije ovaj nenadani uranak na Bubanj potoku bio prvi sluÄaj da me Pazova Connection uprti i odveze na lice mesta. Jesenas, jedne subote, desilo se da tast i taÅ”ta poslom svrate kod nas pre osam ujutru. Dok je Äoka neÅ”to prÄkala po kuhinji, ja sam u dve reÄenice uspeo da ih ubedim da treba bez odlaganja poÄi na Bubanj potok, inaÄe Äe se svi prodavci razbežati. I poÄe mi za rukom: oboje ih zbarim njihovoj kÄeri iza leÄa! Uskoro smo sve Äetvoro tumarali meÄu prostirkama Bubanj potoka. Da stvar bude zabavnija, svi su se ovajdili viÅ”e od mene!
MeÄutim, upravo u tome i jeste posebnost Bubanj potoka. Iako ne obiluje graÄom koju ja pretežno pazarim, iako je mnogo viÅ”e ima na Zemuncu i PanÄevcu, na Potok volim da odem... da bih odahnuo od politike ove države prema knjiÅ”kijim buvljacima. To je, elem, jedini buvljak koji policija Äuva, a ne rasteruje. Ne treba zbog toga zamiÅ”ljati neku idilu, premda je meni odsustvo komunalaca sasvim dovoljno da se osetim bezbedno. Grad trpi buvljak jer je kao pijavica vezan za auto-pijacu koja se odvija nedeljom. Da se svetina ne loži previÅ”e, potrudilo se ono preduzeÄe koje se nekad zvalo Gradski saobraÄajni prevoz. Kako? Tako Å”to nikad nije uvelo liniju do Bubanj potoka. Premda je (mrska) Ikea dobila svoj autobus Äim su temelji poÄeli da joj niÄu kraj autoputa.
Sve u svemu, kad god doÄem na Potok, i kad se na njemu odveÄ ne napojim, pomislim: "Ima oaze". I pre sedam, o uranku, razglasom se reklamira "MiÄa: hrana je ukusna, a cena je siÄa!" Oglas za zaposlenje preporuÄuje se ubedljivom reÄenicom: "Isplata zarade sigurna". Okupljeni oko tri-Äetiri roÅ”tilja, zapahnuti dimÄinom, kozeri vode uobiÄajenu kafansku geopolitiku iz koje sam jutros Å”trpnuo sledeÄi uzorak: "Kakvi god da smo, poÅ”teniji smo od Bugara, Rumuna, MaÄara..." Brat bratu.
Ā Jednom Äu se, nadajmo se, posvetiti popisu knjiga koje sam, dragi moji bibliožderi, poÅ”tedeo, odnosno, namenio vama. Danas bi taj Katalog ostavljene baÅ”tine mogao poÄeti prvom knjigom Radmile PetroviÄ, objavljenom u Priboju 2014. Iskopao sam je (i ostavio na vrhu iskopina) kod najsnabdevenijeg knjižara na Bubanj potoku. Cenu Äete morati sami da ispregovarate. (A ako ste proÅ”li kroz ovaj blog, veÄ Äete znati kako da je svedete na minimum.)Ā
ReÄeni knjižar nalazi se u drugom segmentu pijace, kad se preÄe potok, i to u jednoj od poslednjih serpentina, skoro na samom kraju: prepoznaÄete ga po belom kombiju i gomili kutijetina. Ja ga, iz ko zna kakvih pobuda, uvek ostavljam za kraj, a mogao bih, da sam profesionalniji, odmah po ulasku s puta za ÄaÄak, da ga obrstim. No, prvog maja ovaj je knjižar, inaÄe ne previÅ”e zanimljiv, bio neoÄekivano Å”tedar. Ili pak to ja nisam dugo dolazio? Kako god bilo, naiÅ”ao sam na hrpu francuskih naslova: meÄu njima i na Labrijerove Karaktere, Plejadino izdanje, koje sam ostavio jer imam duplikat. (Opa! VeÄ drugi naslov za Katalog ostavljenih, koji bih mogao preimenovati u Amanet.) MeÄu pazarenim naslovima najzanimljivije bi za vas bile Opsene Renalda Arenasa i PriÄe koje nisu o ljubavi Nine Berberove.
Ali od svega toga zanimljivije je kako se odigrala trgovina. Sa svojih desetak naslova priÅ”ao sam momku koji se motao oko kutija i kombija. Predložio sam mu da se dogovorimo oko cene. On se tad osvrnu oko sebe viÅ”e puta, viknu neko ime, i nakon odziva me uputi iza kombija: tamo se nalazio montirani stoÄiÄ za kojim je sedeo, oÄigledno, gazda kombi-tezge. Prikladno udeÅ”en, sa maskom i rukavicama, Äekao me je kao da Äe me vakcinisati.Ā āDakleā, poÄeo je,Ā āda napravimo cenu!ā
Gazda je uzeo moju hrpu knjiga, stavio je na jedan ÄoÅ”ak stola, a onda poÄeo pažljivo da vadi jednu po jednu, lista, i reÄa po veliÄini, jednu na drugu. Mogu sad da se zakunem da je tražio novÄanice zaturene meÄu stranicama, samo je bio kultivisaniji od - setiÄete se, verni Äitaoci! - onog netaktiÄnog prodavca iz PanÄeva. Äutao je kao kockar prevrÄuÄi ih i pregledajuÄi: ukazao mi je na nekoliko posveta koje ne bejah primetio. UplaÅ”ih se: zar posvete dižu cenu? Nije valjda neki kupindo-bibliofil? NeÄe valjda sad da me odžepari samo zato Å”to sam seo za sto? PrevrnuvÅ”i i poslednji naslov, MatematiÄki leksikon, pazaren za Äoku, carinik (da, to bi mu bio najbolji nadimak!) izruÄi:Ā āZa ovih sedam naslova daÄeÅ” mi osamstoā.
Sada mi zvuÄi smeÅ”no, ali (retrospektivno pisanje mi nalaže da budem retro-iskren) bio sam razoÄaran. OÄekivao sam da Äe lepo sve da mi da za petstotku. Ne znam veÄ kojim reÄima sam se pobunio, želeÄi da spustim cenu joÅ” za koju stotinicu, ali gazda mi je skrenuo pažnju da inaÄe Arenasovu knjigu (SKZ izdanje iz osamdesetih) i taj Äokin leksikon ceni mnogo skuplje.Ā
SmeÅ”no bi bilo svakome ko veÄ ne zna da je na ovom blogu standardna tarifa za naslov pedeset dinara. Razume se, ponajviÅ”e iz bontona (sledeÄi neko od pravila ponaÅ”anja pri kupovini, naÄeno u nekom od desetak dosad nakupljenih priruÄnika) nisam se bunio.
Pola Äuke kasnije, seo sam u Äevabdžinicu i naruÄio standardni meni: Å”ljivo-pljeskavicu. (Å ljivu donesu, a po pljeskavicu idete sami.) Utom sretnem tasta sa ražnjem (jeftino pribavljenim) i nagovorim ga da ne žurimo, veÄ da taÅ”tu lepo saÄekamo sedeÄi.Ā
Samo Å”to je on seo, naiÄe AnÄela - bibliožderi Äe je se setiti i sa bloga i iz knjige - i za stodinarku me Äasti pakovanjem maramica i svojim autogramom. Prvomajski bilans, dakle: maestralan!
sedmi maj
ProÄe nekoliko dana. Fotografije me obaveÅ”tavaju da su provedeni u prazniÄnoj poseti mojim roditeljima. Na snimcima i laik vidi da mi je krivo Å”to Uskrs traÄim na obodima sela BrežÄe, umesto na PazovaÄkom drumu u Zemunu. Kratkotrajna nada da Äemo možda svratiti do Å opiÄa u Lazarevcu, na jednu turu sa drugom MomÄilom i njegovim Äefom, ishlapila je u iÄu i piÄu, kao uostalom i cela nedelja. Polusan, uz hit Vojka V.Ā āUmoranā, nastavio se postojano i nije bilo naÄina da se prekine. Jer posle Velikog petka ide Uskrs, posle Uskrsa drugi dan Uskrsa, a posle dva-tri neradna dana, ÄurÄevdan i slava u tazbini.
Neko zloban - a ima ih, bogme, i meÄu bibliožderima - sad bi pomislio da sam se oženio iskljuÄivo radi tazbine, koja em me vodi na buvljak, em me hrani i poji. Moram vas razoÄarati. U brak sam stupio i zbog supruge.Ā
Toga sam se setio - volim, kao i svi, da mi se osveži pamÄenje - sedmog maja, dakle, u petak ujutru. Roli nas je probudio neÅ”to pre sedam. Kao i uglavnom svakog jutra, ja sam tvrdo odolevao oÄinskoj obavezi da se tog trenutka prenem i nahranim odojÄe. Ali mudra Äoka - i pametna i manipulativna, za razliku od mnogih žena koje su ili jedno ili drugo - odmah je odrezala:Ā
- Ako ne ustaneÅ” odmah, ne idemo na Najlon.
Ā Kunem vam se, dragi bibliožderi, da takav poklon, za drugi dan ÄurÄevdana, nisam mogao ni da sanjam. Zaista sam bio uveren, kao Å”to se verovatno mnogim oÄevima deÅ”ava, da sam, u novonastalim okolnostima brige o podmlatku, poslednja rupa na svirali. I nije mi padalo na pamet da taj petak ujutru zapoÄnem iznoÅ”enjem želje da najzad obiÄemo novosadsku pijacu, Å”to smo dugo planirali. Kad Äovek dobije dete, uvek se plaÅ”i da Äe zazvuÄati sebiÄno. Poslednji put smo polazak odložili zbog mog prvog postkoronarno-postoÄinskog pijanstva (sa drug-Viktorom). Sva sreÄa, Äoka je mislila na sve. Nahranio sam Rolija, saÄekao da podrigne, umirio ga i uspavao: kao Å”vajcarski sat.
Na Najlon smo stigli, sve troje, oko osam. Sa oboda je narod veÄ poÄeo da se razilazi. Novosadski komunalci, lepÅ”e uniformisani od beogradskih, i Äini mi se, nežniji - ali ipak komunalac je komunalac - svoj posao su radili mirno. Stajali su, naslonjeni na zid pijace, a prodavci su, pognuti, psujuÄi, skupljali svoje cerade. Zaždio sam po obodima - kako me je lako navuÄi ovim manevrom:Ā āteraju nas s pijace!ā - pregledao dva-tri svežnja, ali u tom leÅ”inarskom manevru nisam iÅ”Äeprkao niÅ”ta.
No zato, napravim dva koraka na samoj pijaci i sretnem, ni pet ni Å”est, nego Relju DražiÄa.Ā
Urednik Nojzaca je u naruÄju nosio najnovije izdanje, zbornik po imenu Reka. Upravo Äe kod njega ovih dana da se pojavi jedan od prevoda koje sam krajem aprila dovrÅ”io: Džin Alena Rob-Grijea. Nismo se sreli sigurno od 2018, kada smo Nina TodoroviÄ i ja pravili veÄe pod nazivom āHodanje bez ciljaā u novosadskoj knjižari Bulevar Books. Tek, razmenismo nekoliko reÄi, hodajuÄi (ja i zagledajuÄi prostirke, a on ponavljajuÄi kako nema bogzna Å”ta); složismo se da je ovo jedino mesto na kojem smo se mogli sresti... Äak smo se, uprkos joÅ” uvek važeÄim antikovid merama, i zagrlili, onako kako se grle samo ljudi koji se neoÄekivano sretnu na Najlonu. A poÅ”to smo otiÅ”li svako svojim poslom, bilo je neizbežno da se opet sretnemo: Relja mi je drugom prilikom, poÅ”to sam ga zatekao kako jede, pohvalio neku naroÄitu novosadsku piroÅ”ku.
Najlon je, prosto reÄeno, novosadski Bubanj potok. Isto tako nema policije - a kad ih ima, je lā te, nežniji su - tehnike ima do mile volje, kao i garderobe i starih igraÄaka: ovde su se zapravo najviÅ”e ovajdili Äoka i Roli. Ali moram reÄi (žao mi je, najlonske Äevabdžije!) da je purnjanje koje se vije iz novosadskih roÅ”tilja na obodu Najlona daleko neprijatnije od onog na Bubnju. U takvom dimu nije mi padalo na pamet ni da tragam za Reljinom piroÅ”kom. SaÄekao sam da se naÄemo na bezbednoj udaljenosti od Najlona i u nekom fast fudu naruÄio... Pljeskavicu! (NerÄavu.)
Osim Å”to me je jedan Somborac obradovao svojom reklamom za parket, kao i cenom lavaboa, nije bilo mnogo materijala iz moje branÅ”e. MeÄutim, ono jedno Å”tivo koje sam se odvažio da pazarim bilo je viÅ”e nego dovoljno: Limonov,Ā ābiografski romanāĀ novozavoljenog pisca Emanuela Karera, u izdanju Äarobne knjige. Cena? 300 dinara. I poÅ”to smo se obreli u Vojvodini, u Novom Sadu, naposletku na pijaci Najlon - Limonov mi je, kao Å”to i priliÄi, bio uvijen u najlon!
Iz kojih je budžaka Äoki poÅ”lo za rukom da izvuÄe ploÄe Arsena DediÄa i Masima SaviÄa, a tek nekakav skejt za decu postavljen neÄim pufnastim u obliku medveda, to nisam uspeo da prokljuvim. Kao i sa Novim Sadom samim, i sa Najlonom mi je bilo teÅ”ko da utvrdim dimenzije i koordinate: viÅ”e puta sam se vraÄao na istu taÄku, ni dimÄina iz roÅ”tilja nije mi pomogla da se bolje orijentiÅ”em.Ā
Ali tumarajuÄi tako, doÅ”ao sam do joÅ” jedne potvrde da je Najlon isti Bubanj potok. Desi mi se da sretnem istog onog momka kod kojeg sam se onako poÅ”teno nabrstio na Praznik rada. NeÄete verovati, ali nije mi bilo dovoljno da pogledam kombi i kutije da bih ga prepoznao. Sva je prilika da ih nisam ni video. PoÅ”to bibliožderi imaju nezgodnu naviku da ljude ne gledaju u oÄi nego u robu, i njegovoj tezgi sam priÅ”ao pognut, i posle tri kutije pune francuskih naslova i onoga Å”to sam vam veÄ ostavio na Bubanj potoku (including Radmila PetroviÄ i La Brijer) podigao sam pogled ka prodavcu.Ā
Zapitao sam se da li me on to namerno puÅ”ta da tumaram po onome Å”to sam veÄ tražio. I da li mi pravi odgovarajuÄu cenu...
Bilo kako bilo, nadam se da Äu se po Novom Sadu bolje orijentisati iduÄi put. A taj iduÄi put, dragi moji bibliožderi iz Vojvodine, biÄe - piÅ”ite u teftere! - veÄ osamnaestog juna, ove godine.Ā
Za sve koji žele da me vide, prepoznaju me, slikaju se sa mnom (besplatno) ili odvedu na piÄe (ili piroÅ”ku), neka me tamo potraže pre osam ujutru: ovog puta neÄu biti toliko blesav da pustim da mi pobegnu prodavci sa periferija. Eto, veÄ je vreme za Rolijevo kupanje! Do sledeÄe retro-reportaže!Ā
