#mazdaluce

Mazda 1500 Iako je danas Mazda veliki i uspešan gigant i svetski prepoznatljivo ime, pre samo 40 godina to se nije moglo ni zamisliti. Jedan od modela koji je ovoj fabrici u obezbedio ovaj status je i elegantna limuzina Mazda 1500. Tokom 60tih godina, Japan je i dalje lečio svoje rane zadobijene u II svetskom ratu, ipak, bez obzira na ogromne gubitke i razrušenost, posleratne godine su ovoj zemlji donele i ogroman ekonomsko – industrijski bum. Jedna od najperspektivnijih grana industrije bila je proizvodnja automobila koja je, iako ozbiljno započeta 50tih, koju godinu kasnije, već pretendovala da bude najveća i najprofitabilnija. Prvi automobili napravljeni posle rata u Japanu su bili, ili kopije prema britanskim licencama ili mikro modeli domaćih proizvođača i iz ove perspektive, deluju veoma smešno i deminutivno. Ipak, takvi minijaturni modeli, ne samo da su odgovarali stasu i dimenzijama prosečnog japanca nego i njegovoj kupovnoj moći dok su bogatiji pojedinci mogli da priušte neki od evropskih modela ali sa japanskim imenom. Ipak, već početkom 60tih, japanska industrija sazreva i počinje da izvozi.

Naravno, prva izvozna tržišta su bile bliske azijske zemlje ali planovi šefova fabrika su odmah bili poznati.... Evropa i Amerika. Kompanija Mazda je početkom 60tih bila jedna od brojnih japanskih firmi koja se bavila proizvodnjom automobila. Iako je svoj domaćoj konkurenciji ponovni početak proizvodnje i formiranje ponude, bio veoma težak, Mazdi je bio još teži, prvenstveno zbog toga što je ova fabrika bila iz Hirošime , poznatog industrijskog centra, sravljenog sa zemljom zahvaljujući atomskoj bombi, bačenoj iz američkog bombardera, u proleće 1945. Stoga, ako se i za jednu fabriku može reći da je Fenix koji se diže iz pepela, u Mazdinom slučaju, to je direktno i bukvalno poređenje... Ipak, poznata na domaćem i užem Azijskom tržištu, Mazda nije imala adekvatan model za probijanje preko okeana. Shvativši da mehanika nije problem, kao ni kvalitet, Mazdini eksperti su otišli u Evropu, u potrazi za trećim delom slagalice, dizajnom.

Ako ste, tokom 60tih, godina, želeli da unajmite dizajnerski biro da vam osmisli, razvije i dizajnira automobil, postojalo je samo jedno mesto na koje ste trebali da odete, a to je Italija. U to vreme prepuna karoserijskih radionica, dizajnerskih biroa koji su manje ili više bili svetski poznati, Italija je bila (i ostala) domovina dobrog dizajna i automobilske elegancije. Upravo tako je rezonovala i delegacija iz Mazde kada je 1962., u Bertoneu, potpisala ugovor o razvoju porodične limuzine, znajući da oblik koji će dobiti nikako ne može da bude ružan. Prema dogovoru, italijanskim dizajnerima, na čelu sa mladim Giorgietom Giurgiarom, koji je tada bio zaposlen u kod Bertonea, dato je dosta vremena, za koje su Mazdini inžinjeri u Japanu pripremali mehaniku i konstrukciju novog modela. Tokijski salon 1966., bio je dom mnogim domaćim (i pokojoj stranoj) premijerama ali iz mora novih oblika, isticao se jedan, posebno lep i elegantan koji je zapanjio ne samo domaće posetioce nego i malobrojne Evropske novinare. Bila je to Mazda 1500 ili kako se na Japanskom (i još nekim tržištima) zvala, Mazda Luce. Ispod novih, modernih i skladnih linija karoserije, krila se i potpuno nova mehanika, u celosti delo Mazdinih inžinjera. Ispod haube nalazio se uzdužno postavljen redni četvorocilindraš, sa jednom bregastom osovinom u glavi, zapremine 1.5 litara sa 82 ks. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Mazda 1500 je bila zamišljena da popuni prazninu između malih Mazdinih modela i velikih luksuznih limuzina sa šestocilindričnim motorima. Ako bi hteli da 1500 uporedimo sa nekim današnjim modelom, onda bi komotno mogli da kažemo da je aktuelna Mazda 6 daleki potomak...

Znajući da imaju potencijalni bestseler u rukama, Mazda je sa mnogo očekivanja ušla na Evropsko i Američko tržište. Glavni aduti su bili neprikosnoven kvalitet (česta osobina mnogih ranih Japanskih automobila), lep dizajn i niža cena od konkurencije. Osim toga, svaka Mazda 1500 odlikovala se i velikim stepenom komfora i upotrebljivosti. Kupci u Americi su priznavali dizajnerske i konstrukcione kvalitete ali su zamerali na slabom agregatu, pa je tokom 1967., za tamošnje tržište stigao model 1800, sa jačim motorom do 104 ks. Sa druge strane, kupci na “starom kontinentu“ su veoma dobro primili novi model, prepoznavši sve kvalitete na pravi način. Naravno, znajući tradicionalizam kupaca u ovom delu sveta Mazda nije mogla da ozbiljnije ugrozi prodaju nekih etabliranih marki iako je očigledno bila bolji auto. Ipak, plasman je bio zadovoljavajući a zahvaljujući ovom automobilu, o Mazdi se na Evropskom tlu, govorilo u superlativima.

Ipak, tržište na kom je Mazda imala najveći uspeh je bilo Australijsko, na koje je i najveći deo export verzija i otišao. Kraj 60tih godina, Mazda 1500 je dočekala kao etabliran model širom sveta, ipak, evolucija se tu nije završila. Naime, za evropske i australijske kupce, predstavljena je verzija 1500 SS sa dva karburatora i sportskim detaljima koja je imala oko 90 ks, kao i karavan varijanta koja je povećala nivo praktičnosti. Ipak, najineresantnija premijera je bila kupe verzija, nazvana Mazda Luce Coupe. Dizajnerski, nije bilo sumnje o poreklu jer je kupe unapredio elegantne linije sedana i usavršio ih. Međutim, najinteresantnija stvar se nalazila ispod haube i reč je o Wankel agregatu zapremine 1.3 litre i fantastičnih 126 ks. Ovo nije bio prvi Wankel model Mazde, obzirom da je ovaj japanski proizvođač jedan od pionira motora sa rotirajućim klipom a Mazda Wankel je svoju premijeru imala u modelu 110 Cosmo Sport. Ipak, iako revolucionarna, snažna i lepa, Mazda Luce Coupe nije dobila podršku šire publike i napravljena je u malom broju primeraka i ugašena kad i ostali modeli, 1972.